NOVA "KAPIJA" ZA ULAZAK U PRAVOSUĐE: Pri kraju izrada Zakona o Pravosudnoj akademiji, do 10. septembra ide Venecijanskoj komisiji

O ovom rešenju već se govorilo prilikom pisanja ustavnih amandmana, međutim, od njega se odustalo. Naime, Pravosudna akademija jeste prvobitno bila predviđena kao "ulaz" u srpsko pravosuđe i njoj je trebalo da bude dodeljena glavna uloga u zaštiti postupka imenovanja od nedopuštenih uticaja, ali je iz amandmana ipak isključena.

Da je rešenje ponovo postalo aktuelno postalo je jasno kada je Ministarstvo pravde osnovalo Radnu grupu za izradu nacrta Zakona o Pravosudnoj akademiji, 25. jula ove godine. Inicijalni sastanak održan je već 1. avgusta i prisutni su obavešteni da je potrebno ispuniti prelazno merilo u Akcionom planu za Poglavlje 23, koje predviđa "jednu tačku ulaska u pravosuđe," i da je zakon potrebno doneti do 10. septembra.

Članovima Radne grupe ostavljen je rok, koji je istekao 25. avgusta, da dostave predloge, posle čega će Ministarstvo sačiniti nacrt teksta zakona, o kojem će se raspravljati na sastancima Radne grupe od 4. do 6. septembra. Nakon toga tekst će biti preveden i poslat Venecijanskoj komisiji. Istovremeno biće održani debatni okrugli stolovi.

Nakon ovoga prvi se oglasio Alumni klub Pravosudne akademije, nezadovoljan jer nije bio uključen u rad Radne grupe, baš kao ni Asocijacija sudijskih pomoćnika. Svoje predloge i primedbe Radnoj grupi 27. avgusta poslali su Društvo sudija Srbije i ova Asocijacija. Oni insistiraju na tome da se sa donošenjem zakona ne žuri, pošto je predviđen rok za njegovo okončanje već premašen za pet meseci. Takođe navode da Ustav i pravosudni zakoni garantuju svim kandidatima bez diskriminacije ulazak u pravosudni sistem i podsećaju da su ustavnim izmenama uloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u rukovođenju pravosuđem, i u pogledu nadzora i kontrole rada - ojačane.

U dopisu se navodi i da Venecijanska komisija nikada nije iznela stav da je sistem obuke putem akademije jedini mogući, niti da bi za sudije trebalo birati samo one kandidate koji su završili obuku u akademiji. Naprotiv, u mišljenju od 18. oktobra 2021. ukazala je da postoji veliki broj različitih metoda za imenovanje sudija.

Zakon o Pravosudnoj akademiji donet je 2009. Najznačajniju novinu u odnosu na dotadašnji sistem predstavljala je početna obuka za buduće sudije i tužioce koju sprovodi Pravosudna akademija, pošto sama izvrši selekciju polaznika. Rešenje prema kome je Visoki savet sudstva bio dužan da za sudiju prioritetno predloži kandidata koji je završio ovu akademiju Ustavni sud je 2014. oglasio neustavnim. To je, između ostalog, obrazložio činjenicom da se krši načelo jednakosti građana koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji, jer su svi koji nisu završili početnu obuku suštinski eliminisani iz kruga kandidata za izbor, ali i da se takvim sistemom ograničava Ustavom utvrđena nadležnost Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

U Društvu sudija smatraju da bi u Srbiji bila moguća obuka u pravosuđu isključivo putem Pravosudne akademije, kao institucije kojoj bi bila obezbeđena nezavisnost, ali da je za to potrebno vreme, novac i obezbeđenje sasvim novog pravnog okvira.

- To bi iziskivalo odgovarajuće izmene u kurikulumu pravnih fakulteta, kao i izmenu zakona o visokom obrazovanju, o pravosudnom ispitu, o obuci u pravosuđu i, posle tranzicionog perioda, donošenje novih zakona za pravosuđe. Petnaestogodišnje iskustvo pokazalo je da najpre treba da bude ojačana sama institucija za obuku. U suprotnom, to bi bilo pogubno po nezavisnost sudstva - kažu u Društvu sudija.