OD SVAKE POZAJMICE KNJIGE AUTORU 15 DINARA: Deceniju posle usvajanja zakona o autorskim pravima od Nove godine promene u bibliotekarstvu
JAVNE biblioteke u Srbiji plaćaće od 1. januara sledeće godine za svaku izdatu knjigu po 15 dinara. Novac je namenjen autorima i prevodiocima.
foto: N. Živanović
Ovo je, naime, predviđeno Zakonom o autorskim pravima koji precizira da će se novac uplaćivati Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava (OORP) koja ima prava na poslugu, pa je ova organizacija odredila i tarifu od 15 dinara koju je potvrdio i Zavod za intelektualnu svojinu Srbije. Određeno je, takođe, da budžet za ovu namenu obezbeđuje lokalna samouprava, a ne biblioteke. Za građane koji pozajmljuju knjige sve ostaje isto, bez dodatnih troškova.
Odluka da se izdvaja novac za pozajmljene knjige, izazvala je buru nezadovoljstva među bibliotekarima, koji nam kažu da ima mnogo nedorečenosti i nerešenih pitanja u zakonskom rešenju. Naročito ih brine da li će lokalne samouprave pristati da izdvajaju novac ili će se i taj trošak "sručiti" na leđa ionako siromašnih biblioteka. Kažu da im je teško da od lokalnih samouprava kao osnivača "iščupaju" novac za nabavku knjiga, one u najvećem broju slučajeva ne uplaćuju bibliotekama dovoljan iznos za tu namenu, pa kako sada očekivati da izdvajaju novac za novi trošak. Bibliotekari se plaše da bi novi novčani namet mogao ugroziti i sam opstanak biblioteka, koje se suočavaju sa hroničnim manjkom sredstava.
Evropska obaveza
MILOŠ Konstantinović navodi da je usvajnje i primena ovog zakona evropska obaveza koja je definisana smernicama koje Srbija mora da uspuni na putu ka EU.
- Svaka država koja drži do kulture ima ovakve zakone - kaže naš sagovornik i napominje da se u nekim zemljama novac za ove namene izdvaja iz državnog budžeta direktno, a ne iz lokalnih samouprava, i da su sume koje izdvajaju Nemačka, Slovenija, Hrvatska, neuporedivo veće, i ako uzmemo u obzir razlike u standardu.
U nekim evropskim zemljama se po knjizi za pozajmljivanje izdvaja i do 0,7 evra.
Naši sagovornici iz više biblioteka po Srbiji kažu da, na primer, nije jasno za koje tačno biblioteke važi odluka. Iako je navedeno da važi samo za javne, ali ne i za ostale, javlja se zabuna jer nije poštovana zvanična tipologija biblioteka. Inače, prema podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji ima 534 javne biblioteke, od ukupno 2.139 - tu spadaju i dve nacionalne, 161 visokoškolska, 1.288 školskih i 154 specijalne, i sve ove nisu dužne da plaćaju poslugu knjiga.
Bibliotekari se pitaju i kako će se postupati sa knjigama kojima su "prošla" autorska prava koja, prema zakonu ističu 70 godina od smrti autora - i ko će listati tolike spiskove i utvrditi za koje knjige su istekla autorska prava ili će se to paušalno deliti.
- Evo, na primer, kako da te pare dobiju Homer, Dante, Dostojevski - kaže nam jedan bibliotekar iz unutrašnjosti Srbije. - Kako će se postupati sa knjigama stranih autora, kako će im se uplaćivati i kako doći do njihovih podataka i ko će snositi bankarske troškove da im se uplati iznos i da li to ima smisla?
Miloš Konstantinović, iz Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava (OORP) kojoj će se sredstva uplaćivati, ističe da velika većina lokalnih samouprava ima pozitivan odnos prema novcu za autorska prava i da će izdvojiti posebna sredstva, van onih uobičajenih za biblioteke, u šta se uverio u neposrednom kontaktu sa njima.
- Ukoliko opštine i gradovi ne budu izdvajali novac za autorska prava javnim bibliotekama to će biti manjak dobre volje, i šamar ne samo kulturi, autorima i bibliotekama, već i ambicijama Srbije na evropskom putu - navodi Konstantinović za "Novosti". - Za budžete gradova kao što je Beograd ili Novi Sad to su simbolične sume, u svakom slučaju lokalne samouprave koje to odbiju biće upozorene da krše Zakon. Lokalne samouprave plaćaju za sve izdate knjige u javnoj biblioteci, bez izuzetka, a školske i biblioteke fakulteta i Univerziteta, Narodna biblioteka Srbije i Univerzitetska biblioteka nisu obuhvaćene plaćanjem za autorska prava iako je to slučaj u drugim zemljama, kao na primer u Mađarskoj i Sloveniji.
Komentarišući nedoumice oko toga kako naplaćivati autorska prava davno preminulih autora on kaže:
- Isto se naplaćuje i za Vuka Karadžića i za Dantea, ali taj novac ide živim autorima. To je kolektivno autorsko pravo i zato se računaju pozajmljene knjige i davno preminulih pisaca. Porodice preminulih autora nemaju pravo na nadoknadu iz ovih izvora, samo živi autori lično.
Konstantinović precizira da će se skupljeni novac od autorskih prava deliti na autore koji su registrovani preko strukovnih i umetničkih udruženja, a mogu ga dobijati i oni koji nisu članovi tih udruženja ako ispunjavaju uslove.
On ističe da ne može bilo ko da se prijavi i da se OORP drži kriterujuma po kojima se određuje ko može da dobije ovu naknadu, a među glavnim kriterijumima su broj objavljenih knjiga ili broj objavljenih prevoda. Niko ko nije zaista aktivni književnik ili prevodilac, sa objavljenim naslovima u poslednjih nekoliko godina, ne može učestvovati u raspodeli novca za autorska prava.
- Zasada imamo 400 registrovanih autora, a novac koji treba da izdvoje lokalne samouprave u celoj Srbiji po osnovu posluge javnim bibliotekama u jednoj godini iznosi ukupno manje od 200.000 evra, i taj novac deli se na "popisane" autore. To nije veliki trošak, i iznos je manji nego za jednu zlatnu medalju na Olimpijadi - kaže nam Konstantinović, uz opasku - priznaćete da su i objavljene knjige sjajne medalje.
Inače, Zakon o autorskim i srodnim pravima donet je pre 10 godina, a na osnovu evropskog modela, ali ova odredba počinje da se primenjuje od Nove godine.