SRBIJI NEDOSTAJE 200 MILIONA STABALA: Više šuma smo posekli nego što smo posadili, pa sada nema šta da ublaži posledice klimatskih promena

Da bi do sredine veka to dostigli, potrebno je, izračunali su stručnjaci beogradskog Šumarskog fakulteta, godišnje da pošumljavamo 25.000 do 30.000 hektara, umesto sadašnjih 2.000 do 3.000. Stručnjaci kažu i da jedan hektar bukove šume može da primi 68 tona prašine i čađi, a odraslo stablo javora, staro 20 godina, proizvodi 145 kilograma kiseonika po godini, što je dovoljno za dva čoveka, i apsorbuje četiri kilograma zagađivača.

Drveće ima izuzetno važnu ulogu u gradovima jer spušta visoku temperaturu tokom tropskih leta, sprečava preterano hlađenje zimi i ublažava efekte olujnih vetrova. Manjak sadnica i povećano zagađenje doveli su do toga da svako četvrto dete ima probleme sa astmom. Uz to, sa klimatskim promenama, u svake dve-tri godine za jednu deceniju dešavaće nam se leti toplotni talasi kritični po zdravlje ljudi, zbog temperatura od 42 do 50 stepeni, kaže meteorolog Ana Vuković Vimić. Ovi talasi nazivaju se i smrtonosni toplotni talasi.

- Zelene površine prvenstveno smanjuju zagrevanje urbanih sredina jer znatno manje apsorbuju sunčeve energije i manje se zagrevaju, za razliku od asfalta i betona. Kako se vazduh oko nas greje od podloge, jasno je da postojanje zelenih povšina smanjuje zagrevanje i efekat urbanog toplotnog ostrva. Površine pod betonom ne moraju biti velike da bi se stvorilo toplotno ostrvo, zato su one pod zelenilom značajne u svim gradskim sredinama, naročito u nizijskim predelima, gde je temperatura leti kritična - kaže naša sagovornica.

Pošto se temperatura zvanično meri u hladu i upravo u delovima gde su trava i otvoren prostor, sa što manjim efektom urbanog toplotnog ostrva, živa u urbanom toplotnom ostrvu može biti za bar pet stepeni viša od zvanično izmerenih.

- Drveće je posebno važno jer daje prirodan hlad. Usled evapotranspiracije ono koristi toplotu okolnog vazduha, odnosno utiče na hlađenje okoline, zbog čega je i prijatnije u prirodnom hladu nego ispod neke nadstrešnice. Zelene površine utiču i na bolju cirkulaciju vazduha u gradu - kaže Ana Vuković Vimić.

Procene su da je Beograd platio cenu urbanizaciju sa oko 700 hektara posečenih stabala od sredine devedesetih do danas. Vračar ima manje od 1,4 kvadratnih metara zelenih površina po stanovniku, dok je norma u evropskim zemljama od 20 do 40.

Ipak, najmanje pošumljena regija u celoj Srbiji i jedna od najmanje pošumljenih u Evropi jeste Vojvodina, sa oko sedam procenata teritorije pod šumom. Prema regionalnom prostornom planu trebalo bi da ima oko 14 odsto. Kako je priznao doskorašnji pokrajinski premijer Igor Mirović, ključni problem su lokalne samouprave, nezainteresovane da uvećaju šumski fond.

Dejan Maksimović, iz Ekološkog centra "Stanište", u sastavu najveće ekološke mreže "Pošumimo Vojvodinu", navodi da severna pokrajina ima između 140.000 i 150.000 hektara šumskog zemljišta, a fali joj još oko 170.000. To je pojas širok 17 kilometara i dugačak 100, kao od Novog Sada do Subotice!

- Čak i šume koje Vojvodina ima, neravnomerno su raspoređene, pa se nalaze na Fruškoj gori, u Gornjem Podunavlju, Koviljsko-petrovaradinskom ritu, Deliblatskoj peščari, Vršačkim planinama, sremsko-bosutske šume i one uz Tisu i Dunav. Najteže stanje u celoj Srbiji je u opštini Temerin, slede Srbobran, Vrbas i Žitište - kaže Maksimović.

Dodaje da su šume neophodne jer utiču na mikroklimu, smanjuju posledice oluja i poplava, prečišćavaju vodu i vazduh, pospešuju kvalitet zemljišta. Procenjuje se da su štete po poljoprivredu i zdravlje ljudi zbog manjka šumovitog terena nekoliko desetina miliona evra godišnje. Direktnu posledicu osetili su Novosađani, koji su doživeli nekoliko peščanih oluja.

Inicijativa "Pošumimo Vojvodinu" prikupila je lane 16.000 potpisa, a peticijom, između ostalog, traže da se deo poljoprivrednog zemljišta propisima izdvoji za pošumljavanje, jer niko od vlasnika nije voljan sam da se odrekne godišnjih prihoda od oranica. Takođe traže da opštine naprave višegodišnje planove, a glavni pokretač da bude Pokrajinski fond za šume.

- Postoje pokrajinski konkursi za sadnju drveća i izdvojeni iznosi su sve veći, ali godišnje bude potrošeno tek desetak odsto novca, jer je malo zainteresovanih opština - kaže Maksimović. - U poslednjoj deceniji zasađeno je svega 1.100 hektara, a pritisak da se postojeće šume eksploatišu je velik.

Goran Gnus, predsednik pokreta Gorana Srbije, otkriva nam da je u toku izrada nacionalne inventure šuma, posle koje će se znati koliki je zapravo procenat pod drvećem. Kako navodi, brojke će sigurno biti veće od dosadašnjih, jer je promenjena metodologija, pa u šume sada ulaze i šikare.

- Jasno je da je cela Srbija pre ratova imala daleko veći procenat pod drvećem - kaže Gnus. - Danas procenti variraju od dela do dela zemlje. Dok su u Vojvodini mali, u Centralnoj Srbiji su 32,8. Malo više zemljišta se nalazi pod državnim šumama nego pod privatnim (51:49). Narod neće da pošumljava svoje zemljište za javno dobro jer su propisi kontradiktorni, pa vlasnici imaju velike troškove, ali smo dobili obećanje da će novi saziv Skupštine to promeniti.

Pokret gorana je nekada pošumljavao i po 10.000 hektara zemlje godišnje. Pošumili su ukupno više od 300.000. Ove brojke su danas daleko manje, a sa nelegalnom sečom drveća i šumskim požarima ne može da se izbori čak ni država.