NAŠI NAUČNICI PRAVE IMPLANT OD PLACENTE ŠTAMPAN PO MERI: Prvi put se tkivo posteljice istražuje kao antitumorski biomaterijal za regeniracij

Zbog svojih regenerativnih i antitumorskih svojstava, tkivo placente koje se inače odbacuje nakon porođaja, predstavlja polaznu osnovu za razvoj biomaterijala za 3D štampu implanta. Projekat, koji je počeo u januaru ove godine i traje do kraja sledeće, podržan je od strane Fonda za nauku u okviru programa "Promis 2023", namenjenog mladim istraživačima.

U razgovoru za "Novosti" rukovodilac projekta dr Hristina Obradović, naučna saradnica u Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, kaže da se prvi put tkivo placente istražuje kao biomaterijal u 3D štampi za regeneraciju tkiva dojke sa antitumorskim efektima.

U velikom broju prekliničkih istraživanja pokazano je da amnionska membrana placente ima terapijski potencijal, između ostalih i regenerativna i antitumorska svojstva. Zbog toga mladi naučnici polaze od hipoteze da implant na bazi posteljice može da doprinese regeneraciji tkiva i spreči pojavu metastaza i recidiva.

- Neka preklinička istraživanja pokazala su da matične ćelije izolovane iz tkiva posteljice i njihovi produkti stimulišu regeneraciju tkiva kože, oka, srčanog i drugih tkiva, te da mogu da negativno utiču na rast, umnožavanje, migraciju i preživljavanje različitih tumorskih ćelija (tumora krvi, hepatocelularnog, karcinoma dojke, bešike, cerviksa) - kaže dr Obradović.

Ona navodi da će u istraživanju upotrebiti amnionsku membranu posteljice u celosti koju će homogenizovati da ima aktivne biomolekule kojima njene ćelije ispoljavaju svoja terapijska dejstva. Naučnici žele da optimzuju formulaciju dobijenog biomaterijala da se ta dejstva ispolje u implantu.

- Kriterijumi za odabir posteljica su da je u pitanju redovna trudnoća, porođaj carskim rezom, te da ne postoje komorbiditeti koji bi mogli uticati na terapijske efekte posteljice, jer hronična terapija koju porodilja koristi može uticati na rezultate - objašnjava naša sagovornica. - Porođaj carskim rezom je važan kako bismo obezbedili uzorak koji je sterilan. Bilo bi značajno i da imamo neke podatke o životnim navikama porodilja (na primer konzumiranje alkohola i cigareta, bavljenje fizičkom aktivnošću i slično) u kontekstu uticaja na terpaijski potencijal posteljice, ali buduće mame nisu u obavezi da daju te podatke.

Obradović ističe da se posteljice prikupljaju uz pismenu saglasnost porodilja i prethodno odobrenje etičkih komisija porodilišta sa kojim sarađuju - KBC "Dragiša Mišović". Istraživači ne dobijaju lične podatke o porodiljama donorkama, tako da je zagarantovana zaštita podataka. Mame mogu u bilo kojem trenutku da povuku saglasnost i uzorak.

- Trenutno dostupne metode rekonstrukcije nakon mastektomije su bezbedne, međutim, u retkim slučajevima mogu da dovedu do komplikacija (pucanje implanta, hematom, infekcija, pojava krvnih ugrušaka), a ne mogu da zaštite od ponovne pojave bolesti ili metastaza - ističe dr Obradović. - Pored toga, naučna literatura ukazuje na to da kod jednog dela pacijentkinja ne pružaju zadovoljstvo kvalitetom života, posebno koje imaju proteze. Mogućnost prevođenja slike skenera dojke pre mastektomije u oblik koji 3D štampač prepoznaje, omogućiće nam da možemo da odštampamo implant baziran na tkivu posteljice, a takav da odgovara pacijentkinji.

Prva godina projekta je posvećena prvom "radnom paketu" koji ima za cilj ispitivanje bioloških, hemijskih i fizičkih karakteristika homogenizovanog tkiva amnionske membrane posteljice kako bi potom mogao da se napravi biomaterijal za 3D bioštampu. Potrebno je i optimizovati 3D štampu za dobijanje implanata odgovarajućih fizičko-hemijskih karakteristika sličnih tkivu dojke, a koji će zadržati svoja regenerativna i antitumorska svojstva.

- U ovom trenutku još ne možemo da govorimo o tome da li možemo očekivati negativne efekte prilikom upotrebe jednog ovakvog implanta - navodi dr Obradović. - Da bi se ispitala bezbednost neke terapije, neophodno je da se vrše klinička istraživanja koja traju u nekoliko faza. Mi smo još daleko od toga, na samom smo početku. Ono što za sada možemo da kažemo jeste da ne očekujemo neželjene efekte poput odbacivanja implanta.

Doktorka Obradović se prošle godine vratila sa postdoktorskog usavršavanja na Institutu za biologiju ćelije u Ljubljani, gde je bila uključena u projekat koji se bavio ispitivanjem terapijskih svojstava amnionske membrane posteljice na primeru raka bešike. Odlučila je da stečena iskustva implementiram u naučnom istraživanju u Srbiji.