RADOVANA UBIJAJU OD DANA KAD SU GA DOBILI KAO TROFEJ: Ćerka prvog predsednika RS za "Novosti" potvrdila da je Karadžić tužio Britaniju

Ovako je Sonja Karadžić Jovičević juče za "Novosti" opisala krajnje neljudske uslove u kojima je utamničen njen otac Radovan (79), potvrđujući da je nekadašnji komandant Vojske RS, tužio Veliku Britaniju zbog kršenja ljudskih prava u zatvoru. Zatočen u zloglasnom zatvoru na ostrvu Vajt Karadžić traži odštetu od 50.000 funti.

"Novosti" saznaju da je Karadžić ovu odluku doneo jer je višestruko ugrožen, psihički i fizički maltretiran, bez medicinske pomoći. Nije bilo druge mogućnosti nego da tuži državu koja je napravila Ugovor sa Tribunalom o izdržavanju kazne pod propisanim uslovima, a nemaju uslove niti su sposobni, a ni zainteresovani da ih obezbede.

Vest o Karadžićevoj tužbi u sredu su preneli britansi mediji, ali su izostavili da navedu u kakvim uslovima služi kaznu nekadašlji lider bosanskih Srba.

- Velika Britanija je jednostavno zemlja koja je tražila i dobila Radovana kao trofej, kao nagradu za srbofobnu politiku i kako bi mogli da sakriju svoju ulogu u dešavanjima tokom rata - kaže Sonja Karadžić Jovičević.

Prema saznanjima "Novosti" Karadžić ne može da finansira troškove procesa. Naši sagovornici kažu da ostaje da se vidi "da li postoji pravosudni sistem i zaštita ljudskih prava, ili odobreni sistem dodatnog kažnjavanja već osuđenih ljudi".

Kćerka prvog predsednika RS, osuđenog nadoživotnu robiju, kaže da su njenom ocu u britanskom zatvoru u potpunosti uskraćena sva ljudska prava, i ukazuje na neprofesionalnost britanskih medija koji svi pišu identično o tužbi Karadžića protiv britanske vlade, bez hrabrosti da objave činjenično stanje:

- Vidim da su se britanski mediji dočepali teme i svi pišu isto, kao da su iz jedne redakcije i pod kontrolom jednog urednika, što u širem smislu i jesu. Otužan je nedostatak profesionalnosti, ali i hrabrosti da se u potpunosti istraži i objavi činjenično stanje.

Kako god Radovana nazivali i koliko god banalizovali priču o kršenju svih ljudskih prava, to ne menja činjenice. Radovan je, kako kaže njegova kćerka Sonja, isporučen Britaniji nakon što je Hag ispunio želju Dominika Raba, bivšeg radnika tužilaštva Tribunala i tadašnjeg ministra, na osnovu njegovih ličnih veza i uticaja, a koji je time pokušao da sačuva i učvrsti svoju poziciju u Vladi i partiji.

- Smešten je u najudaljeniji zatvor kako ga porodica i pravni savetnici ne bi mogli posetiti, što je u direktnoj suprotnosti sa Rezolucijama UN i "Pravilima Nelsona Mendele" kao integralnog dela Rezolucije, a koja podrazumevaju, na prvom mestu, smeštanje zatvorenika na služenje kazne u ustanovu najbližu porodici - priča Sonja. - I pre prebacivanja, Dominik Rab je to predstavio kao "lični uspeh" i ushićeno objavio na "Tviteru" uz čestitke muslimanima za verski praznik. Ovo govorim samo radi ilustracije stanja uma i namera jednog ministra. Usput, nije mu ni to pomoglo da sačuva položaje.
Sonja navodi da je Radovan duže od tri godine pod raznim sankcijama, u kontinuitetu, od neobjašnjenih smeštanja u samicu, zabrane kontakata sa porodicom ili ograničenih kontakata na jedan poziv sedmično isključivo na engleskom jeziku u trajanju do pet minuta, preko uskraćivanja hrane. Zatim, oduzimanja stolice, jastuka i dušeka, zabrane praćenja vesti na RTV mrežama, kažnjavanja zbog objava i izjava raznih ljudi sa kojima nije u kontaktu i na koje nema nikakav uticaj. Sve do kažnjavanja zato što odbija da se silom "socijalizuje" sa ostalim zatvorenicima iza čega se, kako kaže njegova kćerka, čak i ne krije otvorena namera da bude doveden u životnu opasnost u kakvoj je bio general Radoslav Krstić.

- Kao da fizičko i psihičko maltretiranje čuvara nije dovoljno - kaže Sonja. - S obzirom na to da je mesecima nakon posta i dalje držan na posnoj hrani, za kratko vreme je izgubio više od 20 kilograma i nastavlja da gubi na težini, zdavlje mu se pogoršava, uskraćeni su mu dijagnostika i lečenje, verska prava, pravo na kulturni život, pisanje i čitanje, pravo na rad na reviziji slučaja, i da ne nabrajam dalje. Krenete po spisku ljudskih prava i slobodno svako možete da precrtate. To držanje u stalnoj životnoj ugroženosti i opasnosti nije ništa drugo nego sprovođenje namere ubistva u konstantnim višestrukim pokušajima.

Lista "razloga" za kažnjavanje Karadžića unutar zatvora, kako navodi njegova kćerka, predugačka je, posebno zato što se "razlozi izmišljaju i čuvaju u rezervi mesecima, a zatim aktiviraju i sankcionišu bez objašnjenja, kako bi kažnjavanje bilo kontinuirano":

- Prema njihovim pravilima, za teška kršenja discipline nijedna kazna nije i ne može biti duža od četiri nedelje, a on je pod raznim kaznama više od tri godine, bez prekida, do danas. Otužni pokušaji svođenja novinarske priče na zabranu upotrebe laptopa ne mogu se banalizovati, jer se radi o kršenju prethodno odobrene upotrebe sopstvenog laptopa radi rada na dokumentima i pripremi revizije postupka. Time je, dakle, onemogućen da radi na slučaju, što svaki pravni sistem podrazumeva i mora omogućiti. Pa čak i haški tribunal.

Sonja kaže da su Tribunal, službe UN i Britanci više puta ispitivali finansijske mogućnosti da Radovan plati odbranu u slučaju pred tribunalom, kao i u ovom slučaju pred britanskim sudom.

- S obzirom na to da su sami zaključili da on te mogućnosti nema, ostaje da vidimo da li postoje pravni sistem i ljudska prava u Britaniji, ili su u raspadu kao zatvorski, obrazovni, zdravstveni, policijski... bar prema izveštavanju svetskih medija - navodi Sonja Karadžić Jovičević.