U 21 SELU PO JEDAN STANOVNIK "Novosti" istražuju - Kako su migracije za boljim životom opustele mnoga mesta u Srbiji

Uz Donji Rinj, u opštini Bela Palanka, Bresnik kod Prokuplja, Braćevce, Banski Dol i Planinicu u opštini Dimitrovgrad, koji imaju po dva stanovnika, ili Tetošnicu kod Vlasotinaca, Gornju Čitulju kod Vranja i Kukavicu kod Vladičinog Hana, sa po tri žitelja, to su najmanja mesta u Srbiji.

Ima ih sedamdesetak sa po jednim, dvoje ili troje ljudi. Nešto više od 1.000 sela ima manje od 100 žitelja, sa tendencijom pada. Od 4.720 sela i zaselaka, koliko ih ima prema popisu iz 2022. godine, prognoze su da blizu 3.000 neće doživeti sredinu ovog veka, odnosno da će se pre toga ugasiti. Sudeći po statistici Privredne komore Srbije, čak 1.000 nema ni prodavnicu, pa njihovi žitelji moraju u okolne varošice po hranu.

- Prema podacima Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2022, u Srbiji postoje 24 naseljena mesta bez stanovnika, 21 mesto sa samo jednim stanovnikom, 23 mesta sa dva i 22 mesta sa tri - potvrdila nam je Jasna Milanković, samostalni savetnik Odeljenja za popis stanovništva Republičkog zavoda za statistiku.

Kako izgleda svakodnevni život u tim mestima i ko u njima boravi? Da li su to prevashodno muškarci ili žene, bave li se poljoprivredom ili nečim drugim? Da li su tu samo leti, a zimi se vraćaju u gradove, ili nemaju drugi dom? Većinom su, pokazuje statistika, penzioneri, mahom poljoprivredni.

Goran Jovanović je poštar u rekovačkoj pošti i zadužen je da obilazi okolna sela i raznosi penzije, kao i pismena iz suda i slično. Rekovac važi za opštinu koja u celoj državi ima najveći broj osamdesetogodišnjaka i onih 80 plus.

- U Doborselici živi samo jedan šezdesetpetogodišnjak, koji je malo radio u Kragujevcu i stekao neki staž. Nije ženjen, tamo nije imao stan, penzija mu je mala, pa se vratio u rodnu kuću. U Barama ima 25-26 ljudi, nemaju ni prodavnicu, ni školu. Pred gašenjem su i škole u Kruševici, Sekuriču, Motriću, Komoranama, Cikotu ili Ratkoviću, jer imaju samo po jednog đaka. Mladih u selima nema, pa nema ni dece. U Bogalincu se škola ugasila pre dve-tri godine. Od 32 sela, nekoliko su bukvalno na korak od izumiranja, a za ostale je pitanje trenutka - kaže Jovanović.

Kao poštar, on ne nosi samo penzije i sudske dopise, već i osnovne namirnice, poput šećera, brašna, pa i krompira.

- Nosim im kolima, jer ne mogu da stignu do prodavnice - objašnjava poštar. - Moramo da se ispomažemo, nisu zaslužili da budu zaboravljeni. Planinski narod je divan. Ostavljaju mi otključana vrata. Ako nisu tu, na stolu mi ostave novac za nabavku hrane, ja njima isto tako ostavim penziju. Više sam im nego kum, koliko se obraduju kad me vide.

Međutim, neka sela u ovom kraju su živnula poslednjih godina jer se nekoliko mlađih Albanki tu udalo. Recimo, u Šljivicu se doselilo pet-šest, a takođe i u Kalenićki Prnjavor.

- To su katolkinje, koje su prešle u pravoslavnu veru - kaže Jovanović. - Naše devojke neće da se udaju u selu, a ni momci neće da se žene ako nemaju stalno zaposlenje, ni izvor prihoda. Na selu mahom ostaju muškarci, a žene se udaju i idu u Jagodinu ili Kragujevac, malo nas radi u samom Rekovcu.

Dragan Ivanov živi u selu Visočki Odorovci na Staroj planini i gaji ovce. Kada se vratio iz Dimitrovgrada u rodno mesto, pre 15 godina, u selu je bilo više od 180 ljudi. Danas ih nema ni pedesetak.

- Vratio sam se kad mi je firma otišla u stečaj. Sada moja familija čuva ovce, krave, kokoške i svinje. U selu nas ima pet mlađih poljoprivrednika, ostalo je stariji svet. Nekada smo imali školu do četvrtog razreda, ali je zatvorena jer nema đaka, a zgrada škole propada. Do pre godinu i po bila je i jedna prodavnica, a sada njeni nekadašnji vlasnici donose jednom nedeljno iz Dimitrovgrada robu koju im naručiš. Do Dimitrovgrada ima 17 kilometara, ali autobus saobraća samo tri puta nedeljno. Kad se neko razboli, zovemo sanitet.

Poštar im dolazi utorkom i četvrtkom. Ivanov kaže da ko god može seli se u Dimitrovgrad ili u obližnju Bugarsku da radi kod privatnika. On, brat i stariji roditelji ostali su, ipak, verni poljoprivredi. Imaju 140 ovaca, proizvode i ovčije i kravlje mleko i daju ga u otkup, a imaju i mehanizaciju.

U selu Milojkovac, koje pripada Mesnoj kancelariji Sukovo i opštini Pirot, prema Popisu 2022. živelo je tri stanovnika. Prema rečima pomoćnika gradonačelnika Pirota Vidojka Panajotovića, jedan je vojno lice u penziji, a dvoje su radili u lokalnoj zemljoradničkoj zadruzi "Temska". Od te dvojice, jedan je otišao kod dece u grad, a drugi je ostao u selu.

Selo Planinica ima četiri stanovnika, Čerev Del šest, Kumanovo sedam, Bela osam...

- U Visočkoj Ržani nekad smo imali osnovnu školu i porodilište, a sada imamo 13 stanovnika. Mnogi ljudi žive u Pirotu, a samo povremeno dolaze u sela. Sada, u stvari, plaćamo danak prinudnoj industrijalizaciji pedesetih godina, kad su svi morali u grad, da rade u fabrikama, pa su se sela polako praznila. Danas u 46 sela naše opštine nema ni prodavnice. U mnogima nema ni škola, jer su deca otišla u grad. Lekari iz doma zdravlja obilaze seljane dva do četiri puta mesečno, po potrebi. Poštar im ide bar jednom nedeljno - kaže Panajatović.

Dodaje da u opštini imaju spiskove starih, pa ako zaveje sneg, zimi im nose hranu i lekove. Većina sela, kaže, spojena je lokalnim putevima.

- Nekad smo na Staroj planini imali 300.000 ovaca i svuda su se samo videle ovce i bačije. Danas nema gotovo nijedne bačije, a u našoj opštini je jedva nekoliko stotina ovaca. Da bi se ljudi vratili u ovaj kraj, potrebno je pokrenuti prerađivačke pogone ili napraviti farme. Jednom rečju, potreban im je neki posao i stabilni prihodi - zaključuje Panajotović.