POVEĆAVA SE BROJ SUDIJA I TUŽILACA: "Novosti" saznaju - u toku su pripreme za novu reformu pravosuđa
SRBIJA se nalazi pred još jednom reformom pravosuđa, ali ovoga puta, za razliku od one kobne 2009. godine, ova podrazumeva povećanje broja sudija i tužilaca, a ne smanjenje.
Foto Shutterstock
Na julskoj sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije, predstavnici strukovnih udruženja imali su prilike da se upoznaju sa sadržinom Predloga Reformske agende Republike Srbije i iznesu zapažanja. U okviru dela u kom se govori o pravosuđu, navodi se neophodnost reforme pravosudnog sistema i povećanje broja izabranih sudija i javnih tužilaca za 10 odsto do decembra 2025.
Kako za "Novosti" objašnjava Dragana Boljević, sudija Vrhovnog suda i počasni predsednik Društva sudija Srbije, iz obrazloženja se ne vidi kako se došlo baš do ovog procenta i da li je reč o povećanju u odnosu na broj sudijskih mesta koji je predviđen sistematizacijom (3.102) ili u odnosu na onaj koji je sada popunjen (2.636).
VEĆE PLATE
SUDIJE tvrde i da ostale nezavisne institucije imaju značajno veće plate nego oni. Naime, primanje dve trećine "delilaca pravde" iznosi 1.300 evra. Za razliku od toga, plata poverenika je 2.659 evra, predsednika DRI 2.868, ombudsmana 3.967 (njegovog zamenika 3.471 evro), sudije Ustavnog suda 4.335, predsednika Ustavnog suda 4.955, guvernera NBS 5.522.
- Već duže od decenije Srbiji nedostaje 15 odsto sudija - kaže Boljević. - Pošto u ovom dokumentu nedostaju i podaci i analiza, može se samo zaključiti da se mera preduzima zbog opterećenosti. Jer, sudije u Srbiji su među najopterećenijima u Evropi. Po broju predmeta na 100 stanovnika na četvrtom mestu su u parničnim i privrednim predmetima i na prvom mestu u krivičnim. O tome govori izveštaj Evropske komisije za efikasnost pravosuđa za 2020, kojim je konstatovano i to da su: "osim za administrativne predmete, stope rešavanja prvostepenih predmeta u Srbiji u 2018. premašile stope rešavanja u sudovima zemalja EU." O tome se, nažalost, ne govori.
Društvo sudija je uradilo analizu opterećenosti sudija za period 2002-2022, bez prekršajnih sudova. Ona pokazuje da je broj sudija smanjen za 17 odsto (sa 2.425 u 2002, na 2.008 u 2022), a da su znatno povećani i broj predmeta i ukupna opterećenost sudija. Broj predmeta veći je za 23 odsto (sa 1.551.789 na kraju 2002. na 2.015.656 na kraju 2022), a opterećenost za 57 odsto (sa 640 predmeta po sudiji na kraju 2002. na 1.004 na kraju 2022).
Zato je ideja da se broj sudija poveća više nego dobrodošla i oni je pozdravljaju, ali se postavlja pitanje iz koje baze će se sudije birati, budući da postoji manjak sudijskih pomoćnika i pripravnika.
MANjAK SUDNICA I ZAPISNIČARA
MANjAK sudija, ali i zapisničara i drugog tehničkog osoblja odražava se na dužinu trajanja sporova. Podaci pokazuju da je npr. na kraju 2022. svakom sudiji u parničnoj materiji ostalo po 707 predmeta u Prvom osnovnom sudu u Beogradu i čak po 2.163 u Trećem, iako su svi rešili daleko veći broj od onog koji im je propisan kao mesečna norma. Problem je i manjak sudnica, budući da nema svaki sudija ni sopstvenu sudnicu, ni sopstvenog zapisničara, pripravnika ili referenta. Kod krivičnih predmeta nisu retke muke kako dovesti okrivljenog na sud ako je u pritvoru ili robija ze neko drugo delo, pošto nema dovoljno vozila za njihov prevoz, niti stražara koji bi ih pratili.
- To je sistemski problem čije je rešavanje trebalo započeti pre najmanje 10 godina, a na koji je uticao slab materijalni položaj sudija i ostalih zaposlenih i neatraktivno i "staro" sudstvo - primećuje Boljević. - U penziju će otići 770 sudija (31 odsto) u narednih pet godina, odnosno oko 1.540, dakle 62 odsto, za 10 godina. Sudije se u najvećoj meri biraju iz reda sudijskih pomoćnika, kojih trenutno nedostaje najmanje trećina (oko 830). Žalosna je istina da nema zainteresovanih za rad u sudstvu. Uslovi ne omogućavaju rešenje osnovnih egzistencijalnih potreba (naročito stambenih), a perspektiva neizvesna. Trećina zaposlenih prima platu približnu minimalnoj (oko 460 evra), a znatan broj radi besplatno - volonterski (čak i pravnici, pa i oni sa položenim pravosudnim ispitom) i/ili na određeno vreme. Pritom, plata sudija u Srbiji je najniža u regionu i jedna od četiri najniže u Evropi. Samo sudije u Severnoj Makedoniji, Moldaviji i Gruziji imaju neznatno manju, a penzija je manja i za 40-50 odsto od takve plate. FOTO: Arhiva novosti
Zato Društvo sudija ima konkretne predloge kako bi situacija mogla da se reši i dostavio ih je kao dopunu Predlogu reformske agende. Dakle, oni tvrde da sudijska funkcija mora da se učini poželjnom, kako bi se privukli kvalitetni mladi pravnici i od njih za sudije birali najbolji. Nezavisnost sudstva, formalno učvršćena nedavnim ustavnim i zakonskim promenama, podrazumeva i materijalne garancije.
KRITIČNO U BEOGRADU
DOMAĆE sudstvo je suočeno sa velikom neravnomernošću kada je u pitanju preopterećenost, naročito u građanskoj materiji. Najkritičnije je u Beogradu, u kom je manje od 16 odsto parničnih sudija u tri beogradska suda zaduženo sa 43 odsto od ukupnog broja parničnih predmeta svih 66 osnovnih sudova u Srbiji. Dakle, 84 odsto sudija u preostalim osnovnim sudovima duži 57 odsto predmeta. Takođe, 18 odsto parničnih sudija u beogradskom Višem sudu zaduženo je sa 56 odsto ukupnog broja parničnih predmeta svih viših sudova u Srbiji.
- Društvo sudija je uvereno da bi mladi, umesto kod privatnika i stranih poslodavaca, ponovo pohrlili u sudstvo ukoliko bi njihov radno-pravni status bio uređen zasebnim zakonom, njihov broj povećan (ili bar popunjen tako da ih ima koliko i sudija, kako je i propisano), kao i njihove plate, i ukoliko bi im, kad postanu sudije, bila obezbeđena materijalna sigurnost. Zbog toga se već godinama zalažemo, između ostalog i za to da osnovica sudijske zarade ne bude manja od prosečne neto zarade, a da penzija sudije (koji se u trenutku penzionisanja nalazi na sudijskoj funkciji neprekidno 20 godina) bude jednaka njegovoj poslednjoj osnovnoj plati - kaže Boljević.
Ona na kraju dodaje da sudije i tužioci (po sistematizaciji oko 3.100 sudija i nešto više od 800 tužilaca), zajedno sa svim ostalim zaposlenima u sudstvu (10.697) i javnom tužilaštvu (manje od 2.000) ne čine ni 2,7 odsto zaposlenih u javnom sektoru. Stoga primanja zaposlenih u pravosuđu, veruje, imaju tek neznatan uticaj na državni budžet.