U NESVEST SADA PADAJU MLAĐI: U hitnim službama i urgentnoj medicini povećan obim posla zbog esktremnih vrućina

Ekipe Hitne pomoći u Beogradu imaju oko sada 150 intervencija dnevno na javnim mestima, što je značajno povećanje u odnosu da 80 do 100 terenskih izlazaka kada ne prži "lucifer".

Ekipe Hitne pomoći u Kragujevcu obično imaju 30 intervencija dnevno, a ovih dana po 40.

- Najviše je intervencija na javnim mestima - kaže doktor Slobodan Kitanović, šef smene u kragujevačkoj hitnoj pomoći. - Ljudi najčešće popiju svoju terapiju ujutru, a da pre toga nisu izmerili pritisak, izlaze napolje po nvrućini.To može da izazove preznojavanje, vrtoglavice, pa i kolaps. Veliki je i broj noćnih pregleda, oko 80 u ambulanti. Javljaju se osobe sa povišenim temperaturama, dijarejama, povraćanjem, kašaljom i kijavicama.

U beogradskoj hitnoj pomoći kažu da će situacija, sve dok je vreme stabilno, makar i pakleno vruće, biti stabilna, ali dva dana pre nego što počne da se menja atmosferski pritisak, očekuju "opsadno stanje".

Doktorka Bojana Uzelac iz Urgentnog centra rekla je da su na početku vrelog toplotnog talasa najviše intervencija imali kod starijih osoba i hroničnih bolesnika, ali da prethodnih dana zbrinjavaju sve više mlađih.

-Primetan je i trend porasta broja kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesnika. To su pacijenti sa akutnim moždanim udarom, akutnim srčanim udarom. Poslednjih dana sve češće se javljaju i mlađe osobe koje rade na otvorenom, koje kolabiraju na javnom mestu i pri tome neretko doživljavaju povrede - rekla je Uzelac.

I u drugom toplotnom talasu ovog leta, najviše su ugroženi pacijenti sa psihijatrijskim i kardiološkim oboljenjima, kao i onkološki bolesnici.

- Nije teško sagledati koliko smo krivi za ono što se događa. Beograd pretvaramo u betonsku ploču. Podnositi visoku temperaturu na zelenoj površini i u gradu okovanom betonom, velika je razlika. Ovo je jako provocirajuće vreme za psihijatrijske i kardiološke pacijente - kaže prof. dr Siniša Pavlović, kardiolog za "Novosti". - Zbog ekstremne vrućine dolazi do gubitka veće količine tečnosti i pada arterijskog pritiska.

I dr Ljupčo Mangovski, kardiolog potvrđuje da visoka spoljana temperatura može biti atak na srce i krvne sudove:

-Potrebno je optimizovati terapiju, najčešće smanjiti dozu leka, ali je ne treba prekidati. Uzimanje diuretika, može dovesti do dehidratacije. Ne treba prekidati antikoagulantnu terapiju, a beta blokator, koji reguliše pritisak i puls, može da se koriguje ali ne i da se potpuno ukine.