"MAMA, JA VIŠE NEMAM SNAGE": Potresna ispovest Lidije Vesić Abas, koja i dalje pokušava da izvuče ćerku iz Gaze

Da bi izašla preko turističke agencije koja pomaže ljudima u ovakvim situacijama, potrebno joj je 7.500 dolara, a prikupila je tek polovinu svote.

- Maja mi se javila porukom u subotu, da mi čestita rođendan. Nadala sam se da ćemo uspeti da razmenimo više poruka, ali posle nekoliko osnovnih informacija, isključen im je internet. Ipak, bila sam presrećna što čujem da su živi. Jako sam se plašila jer je Al Mogazi, u kom se Maja nalazi, u kući babe po ocu, bio na meti gađanja poslednjih dana - kaže Lidija za "Novosti".

Pre nedelju dana, potvrđuje, prvi put posle šest meseci, uspele su nakratko i da se čuju, pošto je pušten bolji signal. Lidija je bila van sebe od uzbuđenja i sreće.

- Maja je iscrpljena, bez dovoljno hrane i vode. Ona se nikada ne žali, u stanju je da izdrži ono što 10 najbolje obučenih vojnika ne može. Do sada jeste izražavala želju da dođe u Srbiju, ali sada je prvi put direktno i otvoreno rekla: "Mama, nadam se da će se do kraja meseca nešto promeniti, da ćeš uspeti nešto da uradiš, jer ja više nemam snage". Bilo mi je jako teško, ali ja nikada ne odustajem - kaže Lidija.

Dodaje i da ju je veoma iznenadio i obradovao momak iz Srbije, koji nije mogao da nađe broj njenog žiro računa, pa se pojavio u Aleksandrovcu da joj lično donese donaciju u vrednosti od 2.000 dolara. Međutim, uz prethodno prikupljenih 1.600, to je tek polovina potrebne svote.

Marijam se, kako su "Novosti" već pisale, našla u centru izraelsko-palestinskog sukoba, pošto joj je otac Palestinac. Njena porodica se tamo odselila posle bombardovanja Jugoslavije 1999, jer je Maja imala ozbiljnih zdravstvenih problema i nije joj odgovarala klima u Srbiji. Ispostavilo se da je blizina mora u Gazi lekovita i od tada živi tamo, gde ju je zatekao i najnoviji sukob. Telefonska i internet komunikacija su gotovo nemogući, pa Lidija, koja brine o svojoj nepokretnoj majci u Aleksandrovcu, mora da čeka da Maja nađe signal i pošalje joj poruku da su živi.

U početku su Maja i otac živeli u Nuseiratu, na jugu Gaze, ali su krajem prošle godine ti delovi žestoko granatirani i srušena njihova zgrada. Pod kišom granata i metaka očeva familija, uključujući Maju, kreće ka Rafi. Našli su se između izraelskih snaga, koje ih guraju ka Egiptu, i egipatskog zida od tri metra. U šatoru, bez vode, struje i hrane.

Devojka je sve stoički podnela dok nisu shvatili u kom smeru se odvijaju ratne operacije. Tada je prvi put rekla da se ne oseća bezbednom i da hoće u Srbiju. Tako kreće Lidijina borba da je izvuče. Maja je rođena u Beogradu i ima srpsko državljanstvo. Uprkos tome, Gazu nije mogla da napusti bez saglasnosti izraelskih vlasti. Srbija je učinila sve kako bi Marijam bila evakuisana. Duže od mesec dana je čekano na odobrenje za njeno izvlačenje, a u međuvremenu porodica uspeva da izađe iz obruča i stigne do logora Al Mogazi.

Uz mnogo diplomatskih urgencija, Maja dobija dozvolu za evakuaciju 20. marta ove godine. Nažalost, za to je saznala prekasno, jer nije bilo internet signala, pa je ostala zarobljena u paklu. Pošto ne može da putuje sama, već u društvu muškog srodnika, naša ambasada u Egiptu pomogla je da jedan od njene braće dobije vizu C iz humanitarnih razloga. Međutim, bez dozvole za izlaz izraelskih vlasti, njegova viza ne vredi ništa.

Tako je jedini način da Marijam izađe iz Gaze preko turističke agencije koja je do sada izvukla oko milion i po ljudi. Lidija se i dalje nada da će prikupiti potreban novac da spase kćerku.