MEDIJSKA SCENA JE DUBOKO PODELJENA: Intervju - Dejan Ristić, ministar informisanja i telekomunikacija

On je prvi ministar koji je otišao na komemoraciju našem ubijenom kolegi Milanu Pantiću, na poziv velikog broja udruženja, i onih, kako kaže, koja sebe nazivaju nezavisnima, i onih koja to ne čine.

- Za ovo ministarstvo ne postoje zavisni i nezavisni mediji, zavisni i nezavisni novinari, već isključivo oni koji profesionalno i odgovorno obavljaju posao. Mnogo toga što se događa na našoj javnoj sceni zapravo je deo globalnih procesa i deluje da smo kao društvo skloniji tome da prihvatimo primere loše, a ne dobre prakse. Pokušaji atentata na slovačkog premijera Roberta Fica ili na američkog predsedničkog kandidata Donalda Trampa neposredne su posledice kontinuirane dehumanizacije političkih neistomišljenika.

Zašto ste izabrali baš taj termin?

- Namerno ne koristim termin "politički protivnici" zato što mislim da niko, bar u našoj zemlji, ne bi trebalo neistomišljenika da doživljava kao protivnika. Ne znači da po nekom pitanju nužno moramo da budemo istomišljenici, ali sebi ne smemo da dozvolimo da budemo protivnici. Planske dehumanizacije pojedinaca, nažalost, ima. Recimo, predsednik Srbije je izložen sistematskim, vešto osmišljenim aktivnostima na dehumanizaciji, mada su i druge ličnosti na različitim stranama društvenog spektra povremeno u javnosti izložene vređanju, pretnjama i ugrožavanju lične bezbednosti. Postavlja se pitanje kako stvoriti atmosferu koja će doprineti ublažavanju društvenih podela.

Mislite da je to uopšte moguće na tako polarizovanoj sceni?

- Jedno od rešenja jeste dijalog - iskren, konstruktivan i otvoren, u kome nema nepoželjnih sagovornika ni tema. Iznova pozivam i ohrabrujem sve medijske poslenike da prihvate poziv Ministarstva i da kroz dijalog ravnopravnih zajedno unapređujemo oblast informisanja. Veliki broj medija i udruženja već je pozitivno reagovao na našu inicijativu, i prvih, istina skromnih pomaka u dobrom pravcu ima. No, unutar medijske scene uočavamo i malobrojne, ali veoma "ratoborne" ekstreme na različitim stranama, kojima ne odgovara spuštanje tenzija. Oni i postoje zahvaljujući tome što kontinuirano izazivaju ili održavaju tenzije unutar medijske zajednice. Na svakom od naših brojnih partnera na medijskoj sceni jeste da se opredeli da li želi da učestvuje u dijalogu ili da se iz njega dobrovoljno isključi. Ministarstvo će poštovati svaku odluku, ali samoizolacijom sebi uskraćuju mogućnost učešća u procesu unapređenja medijske scene.

Gde u procesu ublažavanja podela vidite ulogu Ministarstva?

- Prvi preduslov smo najvećim delom već ostvarili i on se odnosi na uspostavljanje legislativnog okvira koji omogućava i afirmiše profesionalan i odgovoran rad novinara, strukovnih udruženja i sredstava javnog informisanja. Sada je na red došla puna primena propisa, kako bismo i u stvarnosti postigli ono što smo zajedno definisali.

A kako gledate na zahtev Koalicije za slobodu medija za vašu ostavku?

- Kao na jedan od sastavnih segmenata dijaloga unutar medijske zajednice koji smo inicirali i kom smo posvećeni.

Šta mislite da su najveći problemi, a na šta se žale novinari sa kojima ste razgovarali?

- U Srbiji ima više od 2.000 štampanih i elektronskih medija i čak 76 novinarskih udruženja. Prvi podatak rečito govori o prisutnom pluralizmu, a drugi o dubokim i brojnim podelama. Imajući oba podatka u vidu, kao i na momente isuviše izraženu dinamiku unutar medijske zajednice, smatram potrebnim da svi zajedno odlučno afirmišemo i podržimo profesionalizam, odgovornost i poštovanje nacionalnih i međunarodnih profesionalnih i etičkih standarda.

Postoji li nešto što vas posebno zabrinjava?

- Da, to što smo, u kontekstu naših tradicionalnih razmirica, isuviše često spremni da sukobimo ljude, a ne argumente. Da li ćemo se, u kontekstu sučeljavanja mišljenja i stavova, oprediliti za silu argumenata ili za argumente sile? Onog momenta kada počnemo da koristimo argumente sile, unapred pokazujemo slabost i priznajemo poraz. U suprotnom, demonstriramo odgovornost, čestitost i hrabrost. To podrazumeva poštovanje etičkih standarda i propisa, afirmaciju kulture dijaloga i rezultira blagovremenom, objektivnom i celovitom informacijom.

Koliko je danas ugrožena bezbednost novinara...

- Nagoveštaj postepenih, ali toliko potrebnih promena koji hrabri jesu nedavne pravosnažne presude nalogodavcima i počiniocima pojedinih napada na novinare. Međutim, još mnogo toga je pred svima nama. Ministarstvo osuđuje svaki vid otvorenog ili prikrivenog ugrožavanja bezbednosti novinara ili pokušaje ometanja njihovog profesionalnog rada. Taj stav smo u više navrata otvoreno i odlučno demonstrirali. Blagu nadu uliva to što podaci UNS i NUNS pokazuju da je u prvoj polovini ove godine bilo za 40 odsto manje napada na novinare nego u istom periodu prethodne. Naravno da nismo zadovoljni, ali ti podaci ukazuju da neke tokove možemo da promenimo u željenom smeru. Zato je Ministarstvo odmah reagovalo u slučaju napada na novinara Vuka Cvijića, ali isto tako i na slučajeve govora mržnje u javnom prostoru, kao i pokušaje verbalnog i fizičkog nasilja prema neistomišljenicima. To su stvari na koje reagujemo apsolutno neselektivno.

Ima i onih koji ne misle tako.

- To je sasvim očekivano i potpuno primereno demokratskom društvu. Naša medijska scena je višestruko polarizovana, a mnogi unutar nje doživljavaju sebe isključivo merodavnim da "presuđuju" o tome šta je profesionalno, objektivno ili etično. U demokratskom društvu, ipak, standarde isključivo definišu naši nacionalni propisi, kao i domaći i međunarodni profesionalni i etički standardi. Takođe, građani bi trebalo da cene da li pojedini medijski poslenici ili udruženja rade u javnom interesu ili ne. Ministarstvo ne teži jednoumlju, već, naprotiv, pluralizmu mišljenja i saglasju u vezi sa najvažnijim temama, a ja kao nadležni ministar pozdravljam svako iznošenje stava zasnovano na činjenicama i artikulisano na način da ne narušava dostojanstvo ličnosti, određene zajednice ili grupe.

Koliko ste do sada pokrenuli prekršajnih postupaka?

- Tokom prethodna tri meseca podneli smo šest prekršajnih prijava protiv medija koji su prekršili Zakon o javnom informisanju i medijima, najčešće u slučajevima otkrivanja identiteta žrtava nasilja, naročito dece. Nekada to novinari čine nesvesno, ponekad vrlo svesno, i to ne samo tako što otkriju identitet deteta, već daju i druge podatke koji dodatno viktimizuju žrtve i znatno otežavaju njihovu resocijalizaciju.