DECA BEZ NOGU, RUKU, GLINA SE PROLAMALA OD JAUKA: Potresno svedočanstvo iz 1995 - Goreli su i nebo i zemlja
TOG 6. avgusta 1995. godine hiljade prognanih iz Republike Srpske Krajine spasavajući gole živote čekali su na graničnom prelazu Rača, između RS i SRJ.
Ispred i iza savskog mosta duga kolona automobila i kamiona, puna nevoljnika za RSK, koji su utekli ispred ustaških granata. Reporterima "Novosti" svedoče o masakru nejači koji je počinila hrvatska artiljerija.
Nejač, žene sa decom, stari i invalidi. Gladni i žedni... Upeklo avgustovsko sunce, neko glasno traži vode.... Dvogodišnji dečak dočepao se flašice jedanaestomesečne sestrice. Pri dnu tek koja kap tečnosti...
Nada Metikoša donedavno je bila zaposlena u bolnici u Glini. Bleda i sićušna, skoro se gubila u gomili nevoljnika ispred savskog mosta. U izbeglištvo je krenula sa sinom Draženom (16) i svekrom Brankom (79). Nada govori brzo i isprekidano, reči naviru kao bujica.
- U Glini su goreli i nebo i zemlja - izgovara brzo. Ranjenici su stizali, teško ih je bilo izbrojati. Među njima i deca. Bez ruku, nogu. Glina se prolamala od jauka...
Čitav život Nade Metikoše stegnut je u zavežljaj...
Nesrećni ljudi se uskomešali, pritisli na granicu. Samo da idu. Što dalje, što brže, od rata.
- Šta ću, majko moja, umreće mi dete od vreline - zavapila je usukana plava žena.
Stezala je bebu na grudima, dete je stalno povraćalo. Granica se polako otvarala, ali samo za one koji su imali dozvolu od vojnih komandi i koji nisu bili vojni obveznici.
BONUS VIDEO: Zločin bez kazne