NEPRAVDA PREMA KRAJIŠNICIMA I DALJE TRAJE: U Srbiji i Republici Srpskoj održane manifestacije u znak sećanja na žrtve akcije "Oluja"

U Beogradu je, pored zvaničnika i predstavnika Vojske Srbije, prisusustvovao i veliki broj građana, kao i članova porodica prognanih i stradalih. Gradonačelnik Aleksandar Šapić položio je venac na Spomenik srpskim žrtvama stradalim u ratovima od 1991. do 2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije u Tašmajdanskom parku, i istakao da se zločini nad Srbima ne smeju zaboraviti. Vence su položili i komesarka za izbeglice Nataša Stanisavljević, predsednik opštine Grocka Aleksandar Čaprić i predstavnici mnogih udruženja.

Šapić je naglasio da naš narod nikada ne bi bio prognan u najvećem etničkom čišćenju od Drugog svetskog rata da nismo u svojim redovima, kako je rekao, "imali svakakve izrode".

- I dan-danas se čini da postoje ti problemi, i zato je važno srpsko jedinstvo - rekao je Šapić.

On je naveo da je neprijatelj, ko god bio, uvek izvlačio deblji kraj kada je srpski narod uspevao da sačuva jedinstvo.

- Da oprostimo kome treba i gde treba, ali da pošaljemo jasnu poruku da više niko neće moći da igra na kartu srpske nesloge kako se više nikad ne bi desila 1941, 1991. i druge godine - naglasio je Šapić.

Tokom "Oluje", oko 2.000 ljudi izgubilo je živote, a više od 700 se i dalje, posle tri decenije, vodi kao nestalo.

- Sećanje na "Oluju" nije samo podsećanje na tragične događaje iz prošlosti. To je podsećanje na nepravdu koja još traje i na obavezu koju imamo prema žrtvama, naša dužnost je da insistiramo na pravdi, da tražimo odgovornost za zločine i da nikada ne dozvolimo da se ovakvi događaji ponove. Četvrtog avgusta 1995. započeo je pogrom koji je trajao četiri dana, a njegove posledice osećamo i danas - rekla je komesarka Komesarijata za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević.

Dodala je i da je pružanje novog doma proteranima jedan od najvažnijih ciljeva Vlade i Komesarijata. U ovom trenutku skoro 8.000 porodica izbeglih i oko 15.000 porodica interno raseljenih nisu u mogućnosti da reše svoje stambeno pitanje.

Komesarijat je do danas pomogao ukupno 53.445 porodica, koje su dobile neku vrstu pomoći, od čega je 40.155 porodica izbeglica iz bivših republika SFRJ i 13.089 porodica interno raseljenih lica sa KiM. Iz Hrvatske je do sada u Srbiji zbrinuto oko 28.000 porodica, a iz BiH oko 12.000. Njih 29.207 dobilo je krov nad glavom, dok je ekonomski osnaženo 23.286.

Naša zemlja je tokom ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ, devedesetih godina, primila više od 600.000 ljudi, a u statusu izbeglice je još 24.862: 17.052 iz Hrvatske i 7.810 iz BiH. Samo tokom 1995. godine više od 190.000 ljudi izbeglo je ovde tokom akcija Hrvatske vojske - "Bljesak" i "Oluja", sa područja sektora pod zaštitom UN. Više od 400.000 steklo je srpsko državljanstvo, što, prema saopštenju Komesarijata, predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi.

- Nikada se nećemo složiti sa Hrvatskom po pitanju pogroma koji se desio tokom "Oluje", koju oni slave kao ratnu pobedu, a u kojoj su proterali sopstvene građane, opustošili čitave krajeve koji su danas prazni - istakla je komesarka, i dodala da je u ovoj godini namenjeno više od 400 miliona dinara za jedinice lokalnih samouprava za zbrinjavanje izbegličkih i interno raseljenih porodica.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta poručio je da je operacija "Oluja" završni čin planskog ubijanja i proterivanja Srba sa područja Hrvatske.

- U Hrvatskoj se svakog 5. avgusta na državnom nivou slavi progon i stradanje oko 250.000 Srba sa područja Severne Dalmacije, Like, Banije i Korduna, i sa više od 2.000 srpskih žrtava, od toga 1.200 civila. Hrvatske žrtve se veličaju i odaju im se počasti, a srpske sistematski ponižavaju, omalovažavaju i umanjuju. Srpska imovina je temeljno opljačkana, uništena i oteta - rekao je Linta.

Dodao je i da je Dan sećanja na stradanje i progon Srba u ovoj akciji povod za podsećanje na neprijateljske hrvatsko-muslimanske ofanzive. U njima je od 28. jula do 10. oktobra 1995. godine stradalo više od 2.000 Srba, a proterano 150.000 Srba iz 13 zapadnokrajiških opština: Glamoč, Bosansko Grahovo, Drvar, Bosanski Petrovac, Kupres, Donji Vakuf, Jajce, Ripač, Bosanska Krupa, Ključ, Sanski Most, Mrkonjić Grad i Šipovo.

Linta ističe da Srbija treba da pokrene pravnu, diplomatsku i političku borbu za istinu o karakteru ratova devedesetih, za istinu o stradanju srpskog naroda, za zabranu proslava zločinačke akcije "Oluja", za procesuiranje odgovornih za masovne zločine nad Srbima, za zaštitu krajiških boraca od progona, za jednako poštovanje svih žrtava, rešavanje pitanje nestalih lica, kao i stambenih i drugih problema u procesu integracije.

- Srbija treba da pokrene i dijalog sa Hrvatskom o rešavanju otetih imovinskih, stečenih i drugih prava prognanih Srba i drugih oštećenih građana i naknadu štete za uništenu i otetu imovinu. Nikada nećemo zaboraviti niti oprostiti nekažnjeni zločin - zaključio je Linta.

Povodom godišnjice pogroma oglasio se i predsednik Jednistvene Srbije Dragan Marković Palma. On je podsetio na reči ustaškog poglavnika Ante Pavelića, koji je "počeo uništavanje Srba u tadašnjoj NDH po formuli - trećinu pobiti, trećinu asimilovati, trećinu proterati. To je bila zvanična politika tadašnje Hrvatske".

- Pavelićev naslednik pola veka kasnije, Franjo Tuđman, kao predsednik Hrvatske i vrhovni komandant Oružanih snaga Hrvatske, uoči akcije "Oluja" naredio je svojim komandantima: "Srbima treba naneti takve udarce da praktično nestanu sa ovih područja". Ta rečenica je svima poznata, ima je i u transkriptima sastanka na Brionima. I ono što je Pavelić započeo i ono što je Tuđman završio, bile su zvanične politike Hrvatske, a ne neke slučajne grupe ljudi - kazao je Palma, i podsetio da to nije bilo dovoljno sudijama Međunarodnog suda pravde i Haškog tribunala da Hrvatsku, njeno političko, vojno i policijsko rukovodstvo osude "za najveće ratne zločine posle Hitlera".

Iako je reč o najvećem etničkom čišćenju na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata, sa elementima genocida, kazne su izostale jer su, kaže Palma, ti sudovi "pod patronatom onih zemalja koje su dozvolile i sponzorisale 'Oluju', a neke od njih su pola veka pre 'Oluje' - i Pavelića".