SUDBINE JOŠ ZAKOPANE U ZAJEDNIČKE GROBNICE: Udruženja porodica nestalih, poginulih i izbeglih ukazuju da pogrom Srba ne prestaje

Iz godine u godinu sve manje ima identifikovanih, a samo iz "Oluje" traga se za 623 ljudi koji se vode kao nestali. Na institutima za sudsku medicinu u Hrvatskoj i dalje se ne identifikuju posmrtni ostataci 896 osoba koje se tamo nalaze. Hrvatska, iako članica EU, jedina je zemlja u regionu koja ima poznata grobna mesta, a neekshumirana. Zašto? Zato što su tamo pokopani Srbi.

Na ovo je upozorila Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih "Suza" na jučerašnjoj konferenciji za štampu povodom godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja".

- Posle "Oluje" rađena je sanacija terena, ubijeni Srbi su pokopani u zajedničke grobnice koje je registrovao Haški tribunal, a mnoge i danas nisu ekshumirane - istakla je Đukićeva. - Nema optuženih za počinjene zločine nad srpskim narodom, a ako su i izrečene presude za nekolicinu izvršenih zločina, kazne nisu adekvatne. Neke porodice su ušle u sudske procese sa Hrvatskom, ali nisu pravno zaštićene, gube sporove i ako ne plate sudske troškove preti im se oduzimanjem imovine. Većina zbog toga ne sme da ide u Hrvatsku. Region, nažalost, nije spreman za suočavanje sa prošlošću, što ne doprinosi ni pronalasku tela žrtava, a ni pomirenju.

Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice i migracije Srbije, istakla je da je Komesarijat pomogao više od 1.600 porodica:

- Za žrtve "Oluje" obezbeđeno je 1.200 stambenih prostora, kao i posao za više od 400 ljudi.

I Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, naglašava da Hrvatska nije spremna da se suoči sa istorijom i da "Oluju" stavi na dnevni red:

- U Hrvatskoj su tela, arhive i informacije. Tamo se zločin dogodio. Slična je situacija i u BiH i na KiM. Udarimo u zid svaki put kada pokušamo da izađemo na lokaciju, zato što se pokušava da se od žrtve napravi zločinac. Hrvatska nije spremna da se suoči sa prošlošću, jer bi pronalazak i identifikacija tela značili nužnu odgovornost.

I u Medija centru juče se govorilo o "Oluji" i stradanju srpskog naroda u ovoj akciji.

- Posle proterivanja srpskog naroda tokom "Oluje", Hrvatsku je napustilo 750.000 Srba, srpska sela su spaljena i opljačkana, imovina uzurpirana, srpske institucije koje su Hrvati stvorili ne vode računa o ono malo Srba što je ostalo - istakao je Nenad Abramović, predsednik Udruženja izbeglih, raseljenih i doseljenih lica "Zavičaj".

Iznet je podatak da je u Hrvatskoj po popisu 1991. bilo 687.704 Srba, zajedno sa malim brojem Jugoslovena, a na sledećem 2001. - 201.631 hrvatskih građana koji su se izjasnili kao Srbi.

- Gde je nestalo 486.003 Srba u Hrvatskoj u kratkom vremenu od deset godina - upitao je Milan Žunić, predsednik Udruženja "Koordinacija". - Kako se zove taj nagli nestanak autohtonog naroda na nekoj teritoriji, ako ne genocidom? "Oluju" smo bojažljivo zvali pogromom, a adekvatna reč je – genocid.

NEPREBROJANE JASENOVAČKE ŽRTVE

- POSTRADALI smo samo zato što smo Srbi, i što smo se našli u jednom trenutku istorije u pogrešno vreme na pogrešnom mesti. Na to mi Srbi u Hrvatskoj nismo mogli da utičemo, jer su na tim prostorima živeli naši preci hiljadama godina, te nismo imali kud iz svojih kuća - kaže Milan Žunić. - Tamo nas više nema. A nema ni srpske porodice iz Hrvatske iz koje bar jedan član u Drugom svetskom ratu nije skončao život u logoru Jasenovac. Broj jasenovačkih žrtava nikada nije tačno utvrđen. Nismo se bavili Jasenovcem, pa je 1995. sprovedena "Oluja", kao nastavak genocida iz Drugog svetskog rata.