ZA "LAJK" AKO TREBA I PRED VOZ: Deca mlađa od 12 krišom prave profile, pa igraju opasne igre
ĐACI u Srbiji, prema podacima Unicefa, provode na internetu prosečno više od tri sata dnevno, a stariji i više od četiri. Dve trećine vikendom dostigne i do sedam časova pred ekranom. Naročito zabrinjava podatak da je u našoj zemlji u poređenju sa evropskim najviše dece na društvenim mrežama.
Foto Shutterstock
Oko 45 odsto mališana uzrasta između devet i 11 godina koristi socijalne mreže, kao i oko 72 odsto njih između 11 i 12 godina. Iako je donja granica za otvaranje profila na većini platformi 13 godina, ovo pravilo se u Srbiji mahom ne poštuje, a deca daju netačne podatke o godinama kada se prijavljuju. U tome im neretko pomažu i roditelji, možda nesvesni opasnosti i zamki koje internet nudi.
Od 2017. godine, kada je osnovan, Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu Ministarstva informisanja i telekomunikacija primio je više od 42.000 poziva, poruka i pisama, od čega je formirano više od 8.000 predmeta.
- Od tog broja 7.500 je bilo savetodavnog karaktera, dok smo 555 prosledili drugim organima na postupanje - kaže za "Novosti" Nikola Bićanin, pomoćnik ministra za informaciono društvo i informacionu bezbednost. - Kada je u pitanju davanje saveta, javljaju nam se roditelji ili deca u vezi sa tehničkim problemima, ili zbog lažnih profila i blokiranja neželjenog ili neprimerenog sadržaja. Drugim organima prosleđujemo predmete kada procenimo da je reč o nekoj vrsti digitalnog nasilja, bilo da je to vršnjačko zlostavljanje, omalovažavanje, ucenjivačka pornografija, pretnje... Ministarstvo informisanja i telekomunikacija
Do sada je MUP-u prosleđeno 289 predmeta, a Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal 137. Ministarstvu prosvete je dostavljeno 108 (mahom vezano za vršnjačko nasilje), domovima zdravlja devet (kada je procenjeno da je potrebna zdravstvena pomoć), a centrima za socijalni rad 12 (kada postoji procena da je u pitanju zanemarivanje maloletnika).
Podaci još pokazuju da se u 85 odsto slučajeva NKC javljaju odrasli, a samo u 15 odsto deca. Međutim, primećuje Bićanin, po poslednjim mnogobrojnim istraživanjima, đaci, kada pretrpe neko nasilje u digitalnom svetu, najviše poverenja imaju u učitelje i profesore, pa digitalno nasilje prijavljuju njima.
- Deca su najosetljivija i najugroženija populacija u digitalnom prostoru - dodaje Bićanin. - Često ne umeju do kraja da shvate suštinu potencijalne opasnosti. Ono što su nekad bili osmeh i aplauz, danas su "lajkovi" i komentari, za koje će dete učiniti sve, ne bi li dobilo dokaz da je prihvaćeno. Zbog toga su u stanju da pristanu na najopasnije "Tik-tok" izazove. Recimo, da se slikaju na pruzi dok dolazi voz ili da se takmiče ko može duže da zadrži dah. Slikaju se i šalju fotografije osobama u koje su zaljubljeni, pa kad se posvađaju, ovi to dele, dok slike ne stignu do pedofila.
OBUKE I PREZENTACIJE
NACIONALNI kontakt centar sproveo je u više od 146 gradova i sela prezentacije o bezbednosti dece na internetu. To je podrazumevalo edukacije u 226 osnovnih i 47 srednjih škola, kojima je prisustvovalo više od 30.000 đaka, više od 8.000 roditelja i 376 ulčitelja. Održane su obuke i u 27 domova zdravlja, a prisustvovalo je 157 zdravstvenih radnika. Oko 2.700 dece prisustvovalo je na 47 prezentacija u sportskim kampovima, koje je NKC organizovao.
Zato u Nacionalnom kontakt centru insistiraju na desetak pravila za bezbedno korišćenje mreže, među kojima je i to da nikome, osim roditeljima, ne daju svoju lozinku, da ne komuniciraju sa osobama koje ne poznaju, da ne idu na viđanje sa nekim sa društvene mreže bez znanja roditelja, da ne šire govor mržnje...
- Deca zaista provode dosta vremena na internetu i roditelji moraju da se interesuju za to koje sadržaje prate i da, ukoliko vide u istoriji pretraga nešto sumnjivo, razgovaraju sa detetom. Moraju i da im predočavaju sve dobre strane interneta, odnosno da digitalne tehnologije služe pre svega za učenje i sticanje novih znanja i razmenu iskustava - ističe naš sagovornik.