SEĆANJE NA VIŠE OD 1.000 POKLANIH: Selo Prebilovci postaće memorijalni centar, a prvi korak je stalna izložba

Stalna postavka biće svečano otvorena 5. avgusta uveče, povodom obeležavanja 83. godišnjice jednog od najsvirepijih zločina počinjenih nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu, u nekadašnjoj seoskoj školi, danas Domu kulture "Sveti kralj Milutin". U istoj školi bilo je zatočeno 1941. više od 100 dece do 12 godina sa učiteljicom. Gotovo niko nije preživeo.

- Kad pomislimo na velika stradanja našeg naroda prva asocijacija su nam Kragujevac, Kraljevo, Draginac, logori u Beogradu, a u NDH Jasenovac, Jadovno i Gospić. Ali, ne smemo zaboraviti ni strašne zločine nad Srbima u Prebilovcima, između 4. i 6. avgusta 1941, koji su od ovog sela načinili simbol stradanja, ne samo u Hercegovini. Prebilovci danas imaju 45 stanovnika, a pre Drugog rata bilo ih je više od 1.000. Ustaške pokolje preživelo je oko 170, a od onih koji su rođeni između 1925. i 1941. jedva nekoliko dece. Kada meštane pitate koja sećanja kod njih bude ti događaji, kažu da im je najteže bilo kada su ih roditelji zvali po imenu, a oni su znali da očevi dozivaju svoju prvorođenu stradalu decu. Jer, njima su davali imena ubijenih - kazao je Bojan Arbutina, najavljujući izložbu.

Naime, deo muškaraca iz Prebilovaca uspeo je da probije obruč i skloni se, dok su neki bili i u partizanskim ili četničkim jedinicama. Mislili su da žene i decu ustaše neće dirati, međutim prevarili su se. Preživeli su se posle rata nanovo ženili i stvarali nove porodice, a deci davali imena svojih poklanih mališana. Toliko malo dece je preživelo da je prvi regrut otišao u tadašnju JNA tek 1962.

Na izložbi će poseban segment biti posvećen ovom stradanju dece, a biće izložena i stolica učiteljice Stane Arnaut, koju su ustaše zaključale sa đacima. Pre nego što je ubijena, mučena je i silovana, a među mučiteljima bili su njeni bivši đaci, kaže Arbutina. Na 22 panoa, kroz fotografije i dokumenta biće prikazan sam zločin, ali i kontekst u kom se desio. Posetici će moći da čitaju delove potresnih svedočenja preživelih, ali i da ih vide na tabletima. Biće izložena i srpska zastava kojom su tokom 1990. i 1991. prekrivani posmrtni ostaci ekshumiranih iz kraških jama, pre nego što će zajedno biti sahranjeni. Naime, šezdesetih godina sve jame sa žrtvama zabetonirane su, da bi početkom devedesetih tela bila ekshumirana i pohranjena u lokalnu crkvu. Snage HOS i HV, u operaciji "Čagalj", minirali su 1992. crkvu, raznevši i posmrtne ostatke. Kasnije su pronađene mošti iz sedam od 176 sanduka i sahranjene u novoj Crkvi Vaskrsenja Hristovog.

- Cilj stalne postavke jeste da gajimo sećanje na stradale pretke, ali i da omogućimo deci koja obilaze selo i crkvu da saznaju šta se desilo, da se zapitaju kako je moguće da postoje ljudi sposobni na ovakve zločine, da prepoznaju političke ideje koje dovode do totalitarizma, a posledično i do masovnog uništavanja pripadnika drugih naroda ili veroispovesti. Cilj je da se suočimo sa prošlošću i pružimo ruku pomirenja svim narodima na ovim prostorima - kaže Arbutina.