UNUTRAŠNJE MIGRACIJE MENJAJU TREND: Sada iz varošica svi hoće u Beograd i Novi Sad

Njihova prosečna starost je 36,1 godina (za muškarce 36,7 godina, a za žene 35,6 godina), što znači da su za osam godina mlađi nego što je prosečna starost stanovništva u zemlji (43,9 godina). Dakle, radno sposoban "kontingent" na vrhuncu svojih potencijala.

Najpozitivniji migracioni saldo lane imali su Beogradski region i Vojvodina. Između 2019. i 2023. godine u Beogradski region se godišnje oko 5.000 ljudi više doselilo nego što se iz njega odselilo, dok je u Vojvodini taj broj oko 1.000.

Najviše ljudi selilo se iz jedne u drugu oblast, a najmanje iz jednog u drugo naselje u okviru iste opštine, odnosno grada. Od ukupno 25 oblasti, najveći broj migratornih kretanja ostvaren je na teritoriji Beogradske oblasti: 52.271 (35,8 odsto) doseljenih i 47.707 (32,7 odsto) odseljenih.

Beogradska, Južnobačka, Sremska, Šumadijska, Nišavska i Južnobanatska oblast su lane ostvarile pozitivan migracioni saldo, dok je u 19 oblasti migracioni saldo negativan. Kako tvrde u RZS, tek u 50 opština, odnosno gradova, migracioni saldo je pozitivan, dok je u preostalih 118 negativan, odnosno više ljudi se odselilo nego što se doselilo.

Region Šumadije i Zapadne Srbije, ako posmatramo period između 2019. i 2023. godine, samo na osnovu unutrašnjih migracija, ne računajući prirodni priraštaj, prosečno godišnje gubi oko 3.500 stanovnika. Južna i Istočna Srbije prosečno po ovom osnovu godišnje gube oko 3.000.

Najveći broj preseljenih, oko 60 odsto, iz kategorije je izdržavanih lica, trećina je aktivna, a udeo onih sa ličnim prihodom je devet odsto.

Demografi tvrde i da žene tradicionalno češće menjaju prebivalište nego muškarci, kao i da je već dugo glavni smer unutrašnjih migracionih tokova od planinskih i brdskih oblasti ka ravničarskim. Upravo ovo se odražava na dalju depopulaciju manje razvijenih krajeva na jugu, smanjenje i starenje radne snage, povećane izdatke za zdravstvenu zaštitu (starijih), neravnotežu polnog sastava, a samim tim i na prirodni priraštaj, pošto odlaze žene u reproduktivnom dobu. Najteža situacija je u zaječarskoj oblasti, gde je čak 28,9 odsto stanovništva starije od 65 godina, a samo 11,2 odsto mlađe od 15.

Glavno pitanje koje se nameće jeste - kako će Srbija izgledati za četvrt veka i da li će Beograd, kao najveći centar, uspeti da isprati toliki priliv ljudi?

- U narednom periodu očekuje se dalji pad broja stanovnika, u zavisnosti od regiona i unutrašnjih migracija. Beograd i Novi Sad imaju i verovatno će imati najmanji pad, a Južna i Istočna Srbija najveći. Ali, cilj bi trebalo da nam bude da cela zemlja ne padne ispod šest miliona - kaže Gordana Bjelobrk iz RZS.

Da neki delovi Srbije ne bi potpuno opusteli, neophodno je nastaviti sa kontinuiranim populacionim merama. RZS je spreman da lokalnim donosiocima odluka pomogne sa podacima o tome odakle dolazi stanovništvo koje se kod njih doseljava, kao i kuda ide ono koje se odseljava, kojih je godina i kakva im je obrazovna struktura, da li su zaposleni, koliko su zarađivali u mestu iz kog su se preselili, a koliko tu gde su se doselili...

- Kada lokalne vlasti počnu da rešavaju probleme na svom nivou, to će se odmah osetiti i na republičkom i počeće "kontrolisana depopulacija", odnosno usporavanje negativnog trenda - kaže Bjelobrkova. - Važni su i podaci o stranim državljanima, ne bi li se videlo koliko smo imigraciona zemlja. Imigracijom možemo nadomestiti gubitak stanovništva na lokalnim nivou, kao što su to uradile i razvijene evropske zemlje sa starijom populacijom.

Ovako opsežna statistika pokazaće i da li se u manje gradove vraćaju penzioneri, kada okončaju radni staž, što je veoma važno znati zbog izgradnje infrastrukture i opredeljivanja budžeta. Jer, opštine koje imaju veći povrat penzionera moraju da izdvajaju više za socijalnu podršku i zdravstevnu zaštitu.

Bjelobrkova kao pozitivan ističe primer opštine Čajetina, koja je dobro prepoznala svoje prirodne resurse i potencijale, sve snage i finansije uložila u njih i zadržala stanovništvo.

- Teško da možemo da povećamo broj stanovnika u zemlji, ali možemo da radimo na tome da ono mlađe i obrazovanije, u fertilnom dobu, bude ravnomernije raspoređeno. U korist nam ide i to što mortalitet postepeno pada - zaključuje Bjelobrkova.

Tadija Mitić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju slaže se da će se za četvrt veka nastaviti trend pražnjenja sela, ali i manjih gradova. Kao primer navodi opštinu Crna Trava, koja je između dva popisa (2011. i 2022. godine) izgubila bukvalno polovinu stanovništva, s tendencijom daljeg pada.

- Prošle godine doneta je uredba kojom se država obavezala da donese nacionalni plan, kojim bi se sistematski rešavao problem depopulacije u zemlji - kaže Mitić. - Taj plan čekamo, a ono što je sada jasno to je da Beograd sa ovom infrastrukturom neće moći da izdrži konstantan priliv stanovnika. U Vojvodini, broj ljudi povećava se samo u Novom Sadu, dok se obodi prazne. U Niš dolaze meštani Vranja, Pirota, Surdulice. To pomaže održanju demografskog standarda, ali broj Nišlija između dva popisa ipak se smanjio za 11.000.

Na pitanje kako objašnjava to da Srbija nikada nije imala bolju mrežu puteva, koja bi omogućila ljudima da stanuju u manjem mestu, gde je život jevtiniji, a da na posao idu u Beograd, a da se to ipak relativno retko događa, Mitić ima spreman odgovor:

- Mladi ljudi žele sadržaje kojih u manjim sredinama nema. Žele bolje obrazovanje, subvencionisane udžbenike, kulturne događaje, bolju zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Zbog nedostatka toga oni neće da žive tamo gde im je jevtinije i da koriste odlične puteve do Beograda, Niša ili Novog Sada. Na tome treba raditi i povećati ulaganja na lokalu. U EU za lokalne samouprave ide 22,97 odsto javnog novca, a kada se doda regionalni nivo preko 35. Kod nas se i za lokalne samouprave i za regione izdvaja 13,5 odsto. Preraspodala bi mogla dosta da pomogne - konstatuje Mitić.