PROTIVREČNA TUMAČENJA VOJNOTEHNIČKOG SPORAZUMA U KUMANOVU: Nije kapitulacija već dogovor o miru

Dan kasnije, 10. juna, SB UN je usvojio Rezoluciju 1244, čime je, saglasno odredbama VTS agresija na SRJ suspendovana, a kasnije i zvanično obustavljena. [...]

Uprkos nespornom značaju najvišeg i najznačajnijeg međunarodnopravnog akta za rešavanje svih problema sa kojima se Republika Srbija suočava na KiM i u vezi sa KiM, Rezolucija 1244 SB UN i VTS se još uvek različito ocenjuju, pogrešno i površno tumače, sve se više marginalizuju i sve manje pominju u rešavanju tih problema.

I posle 25 godina, za razliku od kumanovske bitke koja u istoriji Srbije, u svakom kontekstu, ima pozitivno značenje, VTS je i danas predmet različitih pa i ekstremno protivrečnih ocena, kako političara, analitičara i novinara, tako i istoričara i drugih naučnih radnika. Njihove ocene kreću se od ekstremno negativnih - kojima se VTS kvalifikuje kao sporazum o porazu, kapitulaciji i prihvatanju okupacije, do ekstremno pozitivnih - kojima se VTS kvalifikuje kao sporazum o pobedi. Tako različite ocene i kvalifikacije VTS, Rezolucije 1244 SB UN i njihovog sprovođenja, uzrokovane su, pre svega, različitim politički motivisanim stavovima, ali i različitim pristupima njihovoj analizi (formalnopravni, faktički, teorijski, bezbednosni, politički) i korišćenjem različitih vrsta njihovog pravnog tumačenja (jezičko, logičko, ciljno, autentično).

U TOM KONTEKSTU, za razumevanje suštine VTS, Rezolucije 1244 SB UN i njihovog sprovođenja, od posebne su važnosti sledeće činjenice:

- VTS formalnopravno nije zaključen sa NATO (kako se često, ali pogrešno ističe) već sa Međunarodnim bezbednosnim snagama pod okriljem UN (Kfor), uprkos tome što su pregovarački tim tih snaga činili generali i oficiri NATO,

- Snage Kfora, prema VTS, nisu ni mirovne ni vojne snage NATO, već su Međunarodne bezbednosne snage pod okriljem UN, uprkos tome što njihov sastav i komandnu strukturu pretežno čine snage država članica NATO (ali i snage država nečlanica NATO) i uprkos tome što se faktički ponašaju kao vojne i samoodbrambene snage NATO (na uniformama i sredstvima nose simbole NATO), a ne kao snage UN i što periodične izveštaj podnose komandi NATO, a ne SB UN, kao njihovom osnivaču.

- Teške posledice koje su nastupile na KiM nakon povlačenja bezbednosnih snaga SRJ i RS sa KiM (ubistva, progoni, uništavanje srpske imovine, sprečavanje povratka prognanih), nisu posledica zaključenja VTS i donošenja Rezolucije 1244 SB UN - kako se često misli, već su posledica nepotpunog i nedoslednog sprovođenja tih dokumenata od strane snaga Kfora.

- Prema jezičkom i ciljnom tumačenju odredaba VTS ("vratiće se stotine, a ne hiljade"), maksimalno brojno stanje osoblja SRJ i RS koje treba da se vrati na KiM je 1999, a ne 999 pripadnika, kako se obično misli,

- Agresija NATO na SRJ i RS nije trajala 78 dana kako se obično ističe, već je trajala 79 kalendarskih dana (od 24. marta do 10. juna 1999).

* * * * * * * * *

Vojska SR Jugoslavije nije podigla belu zastavu

UPRKOS TOME što se često tako kvalifikuje, VTS nije akt kapitulacije već je sporazum o miru (ili o primirju), a VJ nije poražena u ratu sa NATO i tzv. OVK. Kvalifikacija VTS kao akta o kapitulaciji nije u skladu ni sa pojmovnim određenjem kapitulacije u vojnoj teoriji i vojnim enciklopedijama i ne može se dokazivati ni poređenjem sa poznatim primerima kapitulacije (Italije ili Vojske Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, na primer), što se dokazuje i sledećim činjenicama:

- VTS nije zaključen posle vojne okupacije ili pobede snaga NATO niti pod ultimatumom NATO, već posle pregovorima postignutog sporazuma sa Međunarodnim bezbednosnim snagama pod okriljem UN (Kfor),

- Njime, ni teritorija ni oružane snage ni oružje nisu formalno predati neprijateljskoj državi, vojsci ili paravojnoj organizaciji,

- Njime, takođe, na KiM nije formalno uspostavljena vlast neprijateljske vojske ili paravojne organizacije, već je u toj pokrajini privremeno uspostavljena vlast bezbednosnih i civilnih organizacija pod okriljem UN (Kfor i Unmik),

- Vlade SRJ i RS su prihvatile, a Vlada RS i danas prihvata snage Kfora kao saradničke i prijateljske (a ne kao okupatorske) snage u rešavanju bezbednosnih problema na KiM, uprkos tome što one nepotpuno i nedosledno sprovode obaveze koje su preuzele odredbama VTS i Rezolucijom 1244 SB UN, zbog čega se u nekoj meri faktički ponašaju i kao okupacione snage NATO.

Pored toga, brojni nesporni dokazi jasno potvrđuju da VJ nije poražena u borbi protiv NATO agresora. Najznačajniji od tih dokaza proizilaze iz sledećih činjenica:

- VJ ni u jednom trenutku nije napustila oružanu borbu, nije prestala sa tom borbom i nije se predala neprijateljskoj državi, vojsci ili paravojnoj formaciji,

- VJ, takođe, ni u jednom slučaju nije podigla belu zastavu, nije priznala poraz i nije položila oružje pred neprijateljem, što je jedno od neophodnih svojstava kapitulacije,

- VJ se povukla sa KiM u skladu sa zaključenim VTS o obustavi agresije sa minimalnim gubicima u ljudstvu i vojnoj opremi, pri čemu ni jedan vojnik SRJ nije zarobljen niti je stekao status ratnog zarobljenika.

PORED NEDOSLEDNOG sprovođenja, pogrešnog tumačenja i marginalizacije, jedan od aktuelnih problema VTS predstavljaju i neke od njegovih kompromisom prihvaćenih nepovoljnih ili neke od njegovih nedostajućih odredaba, od kojih su najznačajnije:

- Komandant snaga Kfora je posebnom odredbom VTS određen kao konačni tumač odredaba tog sporazuma, a njegove odluke kao obavezujuće za sve strane i lica, što omogućava neki nivo samovolje komandanta Kfora,

- Vizuelni identitet snaga Kfora koji je primeren snagama UN ("plavi šlemovi" i oznake UN na uniformama i sredstvima), nije definisan odredbama VTS, zbog čega te snage koriste oznake i druge elemente vizuelnog identiteta NATO,

- Rok u kojem će se određeni broj pripadnika bezbednosnih snaga SRJ i RS vratiti na KiM nije utvrđen odredbama VTS, što je komandant Kfora koristio kao osnov da ni posle 25 godina ne odobri njihov povratak na granične prelaze i u prostore spomenika kulture na KiM.

Uprkos tome što se odredbama Rezolucije 1244 SB UN i pratećih dokumenata nedvosmisleno, jasno i u potpunosti potvrđuje privrženost svih država poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta SRJ, a time i RS i što se tom rezolucijom za KiM predviđa široka autonomija i suštinska samouprava, jedna njena odredba je posebno problematična, i odnosi se na pozivanje na "sporazum iz Rambujea" u kontekstu obezbeđivanja suštinske samouprave na KiM, pri čemu je opšte poznata činjenica da taj sporazum nije zaključen i kao takav formalno ne postoji. [...]

Različito ocenjivanje i tumačenje VTS i Rezolucije 1244 SB UN, i danas se koriste za zloupotrebe odredaba tih dokumenata, radi ostvarivanja različitih geopolitičkih i drugih ciljeva. U toj funkciji, politički pristup analizi i tumačenju tih dokumenata dominira nad legalističkim pristupom, kao osnovnim u tumačenju svih pravnih akata. Pri tome, za razliku od legalističkog pristupa koji suštinski podrazumeva podršku stvaranju i održavanju mira na KiM, politički pristup suštinski podrazumeva podršku stvaranju i osnaživanju tzv. države Kosovo na teritoriji RS kao međunarodno priznate države, članice UN. Aktivnosti te vrste danas su vidljivije nego ikada.