SVEDOČANSTVA KOJA SU NAJAVILA KRVOPROLIĆE: U Arhivu Srbije počelo obeležavanje 110 godina od Ultimatuma Beča i početka Prvog svetskog rata

Posle 28. jula svet će ući u Prvi svetski rat, nakon kog će mapa izgledati potpuno drugačije: propašće četiri velika carstva (austrougarsko, osmansko, nemačko i rusko) i nastaće nove države, poput Kraljevine SHS. Ovaj telegram Unesko je uvrstio u Registar "Pamćenje sveta", a posetioci će moći da ga vide do 28. jula, u okviru obeležavanja 110 godina od početka Velikog rata. Postavku su svečano otvorili premijer Srbije Miloš Vučević, ministar kulture Nikola Selaković i direktor Arhiva Miroslav Perišić, koji je predsedniku Vlade uručio poklon - uramljen faksimil Telegrama.

- Ultimatum je stigao 23. jula, naša Vlada je odgovorila dva dana docnije, da bi 28. jula carsko-kraljevska vlada Austrougarske poslala objavu rata. Posle jednog omanjeg parčeta papira, kako voli da kaže gospodin Perišić, započeo je najveći užas sa kojim se dotadašnji svet suočio i u kom je malena Kraljevina Srbija izgubila 28 odsto stanovništva (1.247.435 žrtava prema zaključicima Versajske mirovne konferencije) - kazao je Selaković i dodao da će istovremeno kopije ova tri dokumenta biti izložene u 21 ustanovi kulture u Srbiji, i četiri u Republici Srpskoj, a na osnovu zaključaka Svesrpskog sabora.

Naglasio je i da je arhiv pamćenje svakog naroda i države, a koliko je važan, svedoči podatak da je pre 10 godina, upravo zalaganjem Državnog arhiva i direktora Perišića, u Andrićgradu predstavljen prepis pisma koje je Oskar Poćorek, tadašnji upravnik BiH, poslao carsko-kraljevskom ministru u Beču. Pismo je pisano 28. maja 1913, znači 14 meseci pre ultimatuma, i svedoči da je Austrougarska već planirala napad na Srbiju.

Premijer Vučević naglasio je da je arhiv jedne države čuvar njenog DNK zapisa:

- Ono što je u Arhivu pohranjeno, jeste deo našeg identiteta, istorije, uspona i padova. Impresionira me to što su ovi originalni dokumenti sačuvani u godinama stradanja našeg naroda. Država je razorena upravo nakon njih, a onda je vaskrsla kao feniks i donela slobodu južnoslovenskim narodima, da bi došao Drugi svetski rat i nova stradanja, pa teške devedesete godine. Ne smemo da zaboravimo svoju slobodarsku tradiciju, ni ko smo i šta smo, ne da bismo ostali zaglavljeni u prošlosti, već da bismo razumeli buduće vreme.

Dr Miroslav Perišić objasnio je da je period od kraja jula do početka avgusta 1914, koji svet pamti kao Julsku krizu, u istoriografiji poznat kao "istorija pet nedelja". Višegodišnje pripreme za Veliki rat bile su na vrhuncu i istorijske odluke donosile su se brzo u ratnim kabinetima Beča i Berlina.

- "Konstruisati rat sa Srbijom" ili "Srbija mora umreti" samo su neke od formulacija koje su se mogle čuti u tim kabinetima - podsetio je Perišić. - Zahteve iz Ultimatuma, tadašnje vlade Velike Britanije i Rusije nazvale su mešanjem u unutrašnja pitanja jedne suverene države. Srbija je odgovorila odmereno, izražavajući spremnost da prihvati sve, osim tačaka 5 i 6, jer je protivustavno dozvoliti organima vlade u Beču da učestvuje u istražnim radnjama u Srbiji, posle Sarajevskog atentata.

Telegram na francuskom jeziku, koji je potpisao ministar inostranih dela grof Berthold, poslat je 28. jula u 11.10 sati, a u Niš, gde je bila Vlada, stigao je u 12.30. Iste noći Srbija je napadnuta. U telegramu piše:

"Kraljevska vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914, koju joj je predao austrougarski ministar u Beogradu, zbog čega Carska i Kraljevska vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Od ovog trenutka Austrougarska se smatra u ratu sa Srbijom."

Istoričar i arhivista iz Državnog arhiva Anja Vulić kaže za "Novosti" da je objava rata, sudeći po signaturama dokumenata, bila čuvana u Ministarstvu spoljnih poslova i da je posle određenog vremenskog roka predata Arhivu na čuvanje. Tumačeći sadržinu dokumenata, ona dodaje da su se Beč i Berlin iz petinih žila trudili da dovedu Srbiju u vezu sa atentatorima.

- Do danas ta veza nije pronađena, ali se ipak krenulo u "konstruisanje rata", pa je Beč već početkom jula stupio u pregovore sa Nemačkom, tražeći podršku. Onovremeni britanski šef diplomatije kazao je da je Ultimatum Srbiji jedan od najzlobnijih dokumenata koji su ikada nastali. Potpisao ga je austrougarski poslanik u Beogradu Gizel, a u ime devete Pašićeve Vlade primio ga je zastupnik premijera Lazar Paču. Iz odgovora se vidi da se srpskoj Vladi nije išlo u rat, kao što se iz Ultimatuma vidi da se Austrougarskoj išlo - kaže Anja Vulić.

Najznačajnija dokumenta uspela su da prežive Prvi svetski rat tako što su išla sa našom vojskom preko Albanije. Da li je to bio slučaj i sa ultimatumom i telegramom, ne zna se. Mnogo arhivske građe Austrijanci su odneli još tokom Prvog rata, a tokom Drugog u zgradi Državnog arhiva nalazio se nemački štab. Ipak, niko od njih nije pronašao dokaze da je zvanični Beograd imao veze sa ubistvom Franca Ferdinanda.