SRBIJA SE ZAGREVA I VIŠE I BRŽE OD GLOBALNOG PROSEKA: Klimatske promene postale realnost, moramo se prilagoditi vremenskim ekstremima

Ovako za "Novosti" govori meteorolog dr Ana Vuković Vimić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i dodaje da je Vlada Srbije krajem prošle godine usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove od 2023. do 2030, sa akcionim planom od 2024. do 2026. godine u kome su procene svih klimatskih opasnosti, kao i ranjivosti i rizici. Podaci u ovom dokumentu su zabrinjavajući: Srbija se zagreva više i brže od globalnog proseka! Globalni porast srednje temperature je 1,1 stepen Celzijusa, a kod nas je 1,8, leti čak 2,6. A, minimalna procena štete kod nas u periodu 2000.-2020. iznosi vrtoglavih 6,8 milijardi evra. Pod visokim rizikom od ekstremnih padavina nekada je bilo sedam procenata teritorije Srbije, a aktuelne procene kažu da će do sredine 21. veka biti čak 56 odsto.

- Klima se ubrzano menja i teško da ćemo uspeti da stignemo da uradimo sve što treba, a da nas ne zadesi neka katastrofa u međuvremenu - naglašava naša sagovornica. - Štete će se dešavati, te je potrebno da se obezbedi da brzina oporavka bude što veća. Šteta od prošlogodišnjih oluja i poplava se isplaćuje, ali je problem što se obnavlja na isti način kao ranije. Potrebna je izmena standarda po kojima se gradi, da sve bude jače i otpornije. Važno je i da se sredi infrastruktura, da se poveća infiltracija vode u zemljište.

Prof. Vuković Vimić kaže da je gotovo polovina našeg stanovništva u visokom riziku od klimatskih promena:

- Mora se voditi računa o ranjivim grupama, da pravovremeno dobiju zdravstvenu pomoć. Ljudi moraju da shvate da je danas mnogo opasnije ostati na ulici kada se najavi oluja, nego kad smo bili mali. Moramo da se sklanjamo i bežimo sa ulica kada dođe crveni alarm. Opasna je i smena toplotnih talasa koji dostižu granice, u urbanim sredinama, rizične za zdravlje, čak i zdravog organizma. To su najveći problemi naših leta. Važno je da razvijamo sistem upozorenja i najave, ljudi moraju da budu svesni da su ekstremi učestaliji i da bi trebalo ozbiljno da shvate upozorenja RHMZ i MUP.

Klimatske promene donele su probleme i u ratarstvu, voćarstvu i vinogradarstvu. Potrebno je napraviti novi plan uzgajanja poljoprivrednih kultura. Prema prognozama stručnjaka, vremenski ekstremi će biti izraženi do sredine 21. veka, a posle toga će se možda ublažiti njihov porast, ako se globalno sprovedu akcije uređene Pariskim sporazumom.

- Nema vraćanja na staro, svuda u svetu je sve toplije. Ranije su oluje bile ređe, jer su ekstremi bili lokalni. Imali smo jedan toplotni talas u deset godina, a sada smo u njemu tokom celog leta. Problem je u dužini trajanja ekstrema kako kod nas, tako i u svetu. Može se desiti da neko leto bude blaže, ali to bi bila anomalija. Mala je verovatnoća da se to dogodi. Okeani su apsorbovali 99 odsto toplote, a u atmosferi je jedan posto. Mi taj jedan odsto osećamo.

Ona dodaje da subjektivan utisak kako "nikada nije bilo ovako" - tačan. Primera radi, u odnosu na sredinu 20. veka, udeo ekstremnih u ukupnim padavinama je više od dva puta veći:

- Ukupna količina padavina se nije mnogo promenila, ali njihov raspored jeste, te imamo češće i intenzivnije suve periode, koje prekidaju češći i intenzivniji periodi jakih padavina. U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove navodi se da se u urbanim sredinama povećava pojava bujica, poplava i klizišta zbog jakih padavina, ali i velikih vodonepropusnih površina. Nije samo problem u nedovoljnim kapacitetima kanalizacije, već i u asfaltu i betonu koji ne propuštaju vodu. Što ih je više, veća je i ranjivost na poplave u gradskim sredinama. Nasuprot njima, zelene površine su porozne, upijaju padavine i smanjuju ranjivost na poplave.

U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove posebno je prepoznato 25 mera koje su odabrane zbog "potreba za urgentno sprovođenje i mogućnosti realizacije na osnovu raspoloživih ljudskih i finansijskih kapaciteta". Pre svega, u pitanju je osnaživanje RHMZ kroz unapređenje infrastrukture ranih najava i upozorenja (računarski sistemi, unapređenje sistema osmatranja, izrada posebnih baza podataka). Posebna mera je i unapređenje informisanja, koja se odnosi kako na RHMZ tako i na medije i širu javnost. Definisane su i mere u oblastima poljoprivrede, šumarstva, putne infrastrukture, urbanizma, energetike, zdravlja i biodiverziteta. Ukoliko one budu sprovedene, u naredne tri godine bismo imali, između ostalog:javne konkurse namenjene ozelenjavanju i pošumljavanju vrstama koje su otporne na klimatske promene, novi agrometeorološki sistem, baze podataka i prognoze namenjene poljoprivrednicima, metodologiju prepoznavanja "zelenih rashoda" u republičkom budžetu, unapređene sisteme borbe protiv suša...