PONOVO ROĐENI POSLE JEDNOG - "DA: "Novosti" u UKCS sa pacijentima koji su dobili organe donora, i lekarima iz tima za transplantacije
KAD izađem iz bolnice želim da odem u crkvu, da zapalim sveću donoru i da se njemu zahvalim. Da nije bilo svesti njegove porodice, ne bih danas bila zdrava osoba. Njihova nesebična odluka mi je omogućila da ponovo budem majka svom detetu.
Igor Marinković
Ovo nam govori Marina Cmiljanović (34), učiteljica i vaspitačica iz Lazarevca, kojoj je nedavno urađena transplantacija jetre u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije. Marina, koja se 18 godina bori sa teškom bolešću, dugo je čekala dan kada će dobiti novu šansu. I dobila je zahvaljujući porodici koja je odlučila da svoj najveći gubitak pretvori u nadu za druge. Njihova nesebična odluka produžila je četiri života. U UKCS urađene su i transplantacije bubrega i srca, a drugi bubreg je presađen sedamnaestogodišnjem mladiću u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.
- Nama je to bila jedina šansa da ozdravimo - kaže Marina. - Kada su me pozvali da dođem u UKCS osetila sam radost, ali ubrzo posle toga i strah, i brigu. Nisam se bojala da li će transplantacija uspeti, već da li će baš mene izabrati. Obradujete se kad vam kažu da ste potencijalni primalac organa, ali istovremeno se plašite kako će se to završiti. Prošle godine sam pozvana, ali nisam bila najpodesniji primalac. To me je razočaralo. Taman pomislite da vam se pružila šansa za nov život, a onda shvatite da, ipak, nije. Igor Marinković
Marina kaže da ne pamti vreme kada je bila zdrava. Poslednje tri, četiri godine imala je veoma ozbiljne zdravstvene probleme.
- Čini mi se da sam se ponovo rodila. Dobro sam, krećem se, imam više energije - kaže ona. - Kada se pogledam u ogledalu, ne vidim više žute beonjače, žuto lice. Sada sam zdrava.
Mada se transplantacija jetre u KCS radi već 12 godina, poslednja operacija, kao što je ova, urađena je 2021. godine.
- Pacijenata za transplantaciju ima, ali nema donora - kaže doktor anesteziolog Jelena Vrućinić. - Veoma smo zahvalni porodici koja je odlučila da pomogne. Kad su nam javili 8. jula da imamo donora, odmah smo ušli u proceduru. Čim smo saznali njegovu krvnu grupu, pozvali smo nekoliko ljudi sa liste čekanja. Na osnovu daljih analiza poklapanja izabrali smo kome će se raditi transplantacija. Posle toga sve ide brzo.
Vrućinić kaže da je i za lekara stresno kad treba da kažu ko ide na transplantaciju, a ko nije prošao tipizaciju:
- Gledate u njihove ogromne oči, a morate da im kažete da nisu prošli. Njihova nada bila je ogromna. Sve vreme smo uz pacijenta, dok ne pođe kući. I kasnije pratimo njegovo zdravstveno stanje. Glavni cilj jeste da sprečite da dođe do odbacivanja organa, da organizam prihvati strani deo tela kao svoj. Igor Marinković
Miloš Mitrović iz Požarevca, koji ima samo 23 godine, dočekao je novo srce i oporavlja se na Odeljenju za transplantaciju KCS. Pet godina je bio na listi za transplantaciju.
- Statistika je neumoljiva: 30 odsto pacijenata umre prve godine od postavljanja dijagnoze srčane slabosti. Mortalitet je veći nego kod malignih bolesti i pacijent neće preživeti ukoliko se donor ne pojavi na vreme - kaže za "Novosti" doktorka Emilija Nestorović, kardiolog, načelnik Odeljenja za transplantaciju srca. - Nažalost, ovo je prva transplantacija ove godine. Prošle godine urađeno je pet, a poslednja je bila 5. avgusta. Često se dešava da rodbina da pristanak za druge organe, ali zbog predrasuda ne da za srce i rožnjaču.
Sudbina udesi da se sretnu
- PORODICE donora i primaoci često žele da se upoznaju, ali nemaju pravo na to - kaže doktorka Nestorović. - Donacija organa se smatra činom dobre volje, bez uslovljavanja i pritisaka, te mi ne smemo da otkrivamo identitete, kako bi se sprečile emocionalne, socijalne i materijalne manipulacije. Moji pacijenti od mene nikad nisu saznali od koga su dobili srce. Dešava se da oni sklope kockice i da se sami povežu. Tako je povodom 10 godina od prve transplantacije srca objavljena reportaža o dva Igora. Naš najstariji pacijent Igor dobio je srce od Igora. Sudbina napravi tako.
Doktorka Nestorović kaže da su njihovi pacijenti uglavnom preuzeti iz dečjih klinika: Igor Marinković
- Pre mesec dana preminuo je 21-godišnji mladić, iako se pojavio donor koji mu je kompatibilan. Porodica, nažalost, nije dala pristanak i mladić je posle nekoliko dana preminuo. Progresija bolesti je takva da bez transplantacije nema izlaza. Iako to znamo, ne možemo da se naviknemo. Tugujemo i saosećamo. Nadam se da će ove transplantacije pomoći da počnemo bez predrasuda da rasuđujemo.
Na listi za transplantaciju srca uvek je između 50 i 60 pacijenata. Retki su oni koji iz bolnice izađu sa "novim srcem".
- Transplantacija je jedina medicinska procedura koja zavisi od dobre volje građana - ističe Nestorovićeva. - Ukoliko nemate dobrovoljni pristanak, nema ni procedure. Najviši čin humanosti je da neko, svojom dobrom voljom, da deo sebe ili svog bližnjeg bez ikakve nadoknade. Kroz razvijenost transplantacionog programa meri se humanost društva. Svako od nas ima pravo da donese odluku, ali ostaje žal ako se izgubi jedan život zbog predrasuda. S obzirom na to da naši pacijenti uvek vode bitku sa vremenom, svaka transplantacija srca podseća na filmsku priču.
Igor Marinković
Presudna četiri sata
- RADUJEMO se svakoj transplantaciji, jer imamo malo donora - kaže kardiohirurg dr Saša Kačar, koji je operisao i Miloša. - Sve mora idealno da funkcioniše da bi zahvat bio uspešno izveden. To je timski rad. Imamo samo četiri sata odkad se srce skine sa davaoca da proradi u organu primaoca. Zbog tako kratkog vremena sve mora da funkcioniše besprekorno i svako ima svoju nezamenljivu ulogu u timu. Kao deca se radujemo kad vidimo da je srce proradilo, iako znamo da tek predstoji velika bitka da se spreči odbacivanje organa. Suština je da omogućimo pacijentu da vodi normalan život kao svi mi.
U Srbiji trenutno više od 2.000 osoba čeka na donora i transplantaciju organa - srca, jetre, bubrega, a najviše rožnjače. A, prema podacima Međunarodnog registra donacija organa i transplantacija od pre dve godine, naša zemlja je po broju donatora bila među poslednjim, iza su samo Kazahstan, Oman, Filipini, Nikaragva i Vijetnam.