DO POSLEDNJEG DAHA VERAN "NOVOSTIMA": Na Novom groblju sahranjen Radisav Rade Brajović (1938-2024) dugogodišnji glavni urednik našeg lista

Posle opela u kapeli, prisutnima se obratio Ninoslav Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije.

- Rade nije lako postao novinar, najpre je u "Borbi" bio korektor, a u "Večernje novosti" došao je 1965. godine. Ubrzo je postao urednik, a onda i dopisnik iz najmnogoljudnijih zemalja sveta, Indije i Kine. Za njegov profesionalni uspon svakako je zaslužna i njegova supruga Gordana, koja je bila jaka ličnost. Brajovići su bili rado viđeni gosti čak i u domu porodice Gandi.

Govoreći o jednom od najboljih i najuticajnijih urednika srpskih i jugoslovenskih medija u drugoj polovini 20. veka, generalni sekretar UNS je podsetio da je Brajović bio na čelu "Novosti", u najtežoj deceniji, kada je besneo građanski rat i raspadala se država:

- "Novosti" su bile narodne novine, a Rade je sledio patriotsku politiku - politiku koju je narod prihvatao. Čim je narod počeo da okreće leđa vladajućoj vlasti, on je čuo taj glas i uspeo je da sačuva samostalnost lista, koji je izlazio u tiražu od 350.000 do 400.000 primeraka. Ta uređivačka politika ga je koštala mnogo. Penzionisan je 1998. Penzija ga nije dočekala nespremnog, nastavio je da piše. Objavio je i nekoliko veoma značajnih knjiga. Sada se pridružio nebeskoj redakciji "Večernjih novosti", iako je za života postao besmrtni član te redakcije.

Oproštajne govore na grobu držale su Brajovićeve kolege Milan Mišić i Momir Čabarkapa.

- Kao i svi drugi i Rade Brajović je otišao "tamo gde odlaze svi a gde nikoga nema", ostavljajući nam riznicu ne samo sećanja nego i nezaboravnih novinarskih podviga - rekao je Mišić. - Kao dopisnici dve velike novinske kuće u Indiji sarađivali smo i istovremeno se takmičili tekstovima o regionalnim krizama. Ali, Brajović je mnogo direktnije uticao na moju novinarsku karijeru kada je u drugoj polovini devedesetih otvorio vrata "Novosti" za mene i Miroslava Lazanskog. Teško mu je pao redakcijski puč u julu 1998, posle koga je bio primoran da ode u prevremenu penziju. I posle toga njegova privrženost "Novostima" i kompaniji koju je osnovao bila je postojana. Bio je do poslednjeg daha novinar veran "Novostima".

Prisećajući se dogodovština iz Brajovićeve novinarske i uredničke karijere, Čabarkapa je govorio i o nevoljama sa kojima se tokom turbulentnih devedesetih tadašnji glavni urednik "Novosti" suočavao i kako ih je prevazilazio:

- Posle dopisničke karijere, vratio se u redakciju i prvo postao šef deska, pa glavni urednik. Bio je to najbolji, ali i najteži period u istoriji "Večernjih novosti". Tada su počeli građanski rat, rušila se država. Imali smo ogroman tiraž, ali kako se skraćivala država smanjivao se, ali ne onoliko koliko smo očekivali. Bio je veliki patriota, veliki novinar, veliki urednik - zaključio je Čabarkapa.

Nekoliko sati pre sahrane, u Udruženju novinara Srbije je održana komemoracija na kojoj su govorili Dušan Milovanović, dugogodišnji novinar i urednik "Večernjih novosti", Živojin Rakočević, predsednik UNS-a, i Nino Brajović.

- Ako bi se bavili portretom uspešnog glavnog urednika, Brajović bi bio primer na kome bismo objasnili kako se preko ličnosti koja se nađe na tom mestu prelama mnogo toga što je odraz vremena i sistema - rekao je Milovanović, podestivši da je na čelo "Novosti" Brajović došao u vreme "događanja naroda". - Malo ko bi mogao da se prilagodi tim okolnostima. Posedovao je izuetnu energiju, i imao veliku ambiciju. Bio je "kabast format", smeo je svima da pogleda u oči i kaže šta misli, ma kako se to razrešilo.

Rakočević je istakao da je Brajović imao tri kuće - svoju, "Novosti" i UNS:

- Živeo je na tri nivoa. Na nivou osmeha, akcije, i na nivou duha. I u svim susretima imao je vedrinu, neki plan, akciju, znao način da to realizuje. I to je ono što je činilo njegovu naizgled jednostavnu, a tako složenu ličnost, koja je mogla da prođe kroz svet, a da ga taj svet ne slomi, ne prilagodi i ne upodobi. Ta unutrašnja pokretačka snaga je bila neiscrpna.