SEĆANJE NA ŽRTVE U PAVILJONIMA SMRTI: Za sutra zakazano prvo javno vođenje kroz memorijal na Starom sajmištu, gde je nekada bio logor u Zemunu
PRVO javno vođenje kroz renoviran deo Memorijala "Staro sajmište" biće organizovano sutra, od 17 do 19 časova. Posetioci će moći da vide kompleks na kom se pre Drugog svetskog rata nalazio Sajam, kao simbol privrednog napretka Jugoslavije, a tokom okupacije logor, kao mesto masovnog zatočenja i smrti Srba, Jevreja i Roma.
Arhiva Novosti
Posle rata, ovaj prostor postaje mesto početka izgradnje Novog Beograda i stvaranja najveće likovne kolonije u regionu.
- Posetioci će videti Centralnu kulu, u kojoj je organizovana izložba "Logor na Beogradskom sajmištu (1941-1944)" i preostale paviljone, kao i zgradu u kojoj je pre rata bila uprava Sajma, a tokom njega komanda logora - objašnjava profesor dr Milan Koljanin, rukovodilac Odeljenja za istraživanje.
Od paviljona danas postoji Italijanski, u kom su se za vreme rata nalazili magacin i stolarska radionica, zatim čehoslovački, u kom je takođe bio magacin, ali kraće vreme i ženski paviljon, Turski, gde su se nalazili mrtvačnica i tuševi za dezinfekciju, i Paviljon "Nikole Spasića", koji je služio kao logorska bolnica.
- Prema izvodima iz bolničkih knjiga, samo od maja do novembra 1942. kroz bolnicu je prošlo 2.500 ljudi, a postoje i naznake da su ovde donošeni i mrtvi, čak i po 150 dnevno. Sačuvan je i Mađarski paviljon smrti, u kom su logorski batinaši hladnim oružjem ubijali iznemogle. Svaka logorska formacija imala je svog batinaša - logoraša koji je čuvao red. Jedan od njih, Radivoje Kisić, stekao je status slobodnog čoveka i postao vrhovni logorski starešina - priča Koljanin.
Od oko 6.400 Jevreja koji su prošli kroz Jevrejski logor Zemun, u dušegupkama je ubijeno oko 6.320. Ostalo su bile Jevrejke udate za hrišćane, koje su muževi spasli. Poslednja grupa Jevreja odvedena je u smrt 10. maja i ona se srela sa prvim grupama uhapšenih srpskih civila i partizana. Četvrtog maja stigli su partizani iz Čačka, a dan kasnije Srbi iz Jasenovca i Stare Gradiške. Najveći priliv usledio je sredinom leta 1942, posle ofanzive na Kozari.
- Odjednom se oko 10.000 ljudi u isto vreme našlo iza žica. Nemci su tražili od NDH, na čijoj je teriotriji bio Prihvatni logor Zemun, da obezbedi hranu, što su ovi izbegavali. Od gladi, dizenterije, tifusa i batinaša masovno se umiralo. Na kraju su Nemci oko 3.000 Srba vratili u Jasenovac, u smrt, a oko 2.500 najzdravijih prebačeno je u logor organizacije TOT, na Ušću - kaže Koljanin.
KAPITULACIJA ITALIJE
POSLE kapitulacije Italije 1943, u logoru na Sajmištu bili su zatočeni italijanski vojnici, ali i oko 140 jevrejskih izbeglica iz Splita. Sajmište je, kaže Koljanin, u to vreme već bilo centralni nemački logor za ceo Balkan, gde su dovoženi i pripadnici pokreta otpora iz Grčke i Albanije.
Naš sagovornik dodaje da već krajem avgusta počinje i slanje na prinudni rad, prvo na adu Ostrovo, na Dunavu, na seču šume, zatim od jeseni u Norvešku, rudnik Trepča i Mauthauzen, a sledeće godine i u Grčku, borski rudnik, Aušvic, ali i na Banjicu, kad je falilo kandidata za streljanje po kvoti 100:1. Od maja 1942. do 1944. kroz logor je prošlo oko 32.000 ljudi, a umrlo 10.636.
Za učešće u prvom javnom vođenju obavezna je prijava posetilaca na mejl poseta@memorijalnicentar.rs.