GLUMAČKI HONORARI I ZA REPRIZE: Na adrese lokalnih televizija stigle su uplatnice za nove naknade za autorska prava

Lokalni mediji su zbor toga revoltirani i zabrinuti za svoj opstanak, jer "ionako jedva preživljavaju", a u GOS kažu da je Zakon o autorskim i srodnim pravima jasan i nedvosmislen, kao i da se sa ovom naknadom kasni punih pet godina, jer od 2019. nije bilo tarife. Još dodaju da su mnogi stariji glumci, čije se filmske role često repriziraju na televizijama, u jednako nezavidnoj situaciji kao i lokalni mediji, te imaju pravo na naknadu.

- Među njima su i oni koji su ostavili neizbrisiv trag na kulturu naše zemlje, kao i njihovi naslednici. Zar deca, na primer Nebojše Glogovca, nemaju pravo na naknadu - pita se Nikolina Vujinović, pravna zastupnica GOS.

Ona dodaje da Zakon o autorskim i srodnim pravima članom 117 uvodi naplatu naknada za sve interpretatore, uključujući i glumce, i to isključivo preko kolektivnih organizacija. U Privrednoj komori Srbije, u organizaciji Udruženja za kreativnu industriju, održani su razgovori između GOS i emitera, kako to predviđa zakon. Takođe, shodno zakonskim odredbama, pošto nije postignut dogovor o tarifi, GOS i Zavod za intelektualnu svojinu naknadno su sastavili predlog tarife i uplatnice su poslate medijima.

- Procedura za određivanje tarife je komplikovana, a na iznos, između ostalog, utiču i prihodi emitera, pokrivenost ... - kaže Vujinovićeva. - Tarifu nije doneo GOS samostalno, već na osnovu kriterijuma i nalaza Zavoda za intelektualnu svojinu, koji je na nju dao i saglasnost. Radio-stanice neće dobiti uplatnice, jer GOS ima pravo na naplatu samo kada su u pitanju audio-vizuelni sadržaji. Neće ih dobiti ni televizije koje ne emituju filmove, serije, snimke pozorišnih predstava i slično. Prilikom određivanja tarife vodilo se računa da namet ne bude nesrazmeran prihodima emitera, ali neophodno je napraviti kompromis između situacije u kojoj se nalaze televizije i one u kojoj se nalaze glumci. Čini se da među emiterima ne postoji razumevanje instituta kolektivne naplate prava, pa nije loše da se upoznaju kako bi im bilo jasnije šta plaćaju.

Vladan Stefanović, iz udruženja ComNet, koje okuplja 100 televizija i 90 radio-stanica, objašnjava da lokalni TV emiteri imaju finansijske probleme još od korone, kada su za samo 10 dana ostali bez prihoda. Većina se do danas nije vratila ni na trećinu onoga što su zarađivali od reklama pre 2020.

- Stare organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih prava već vode na desetine sporova pred Privrednim sudom u Beogradu protiv lokalnih emitera koji ne mogu da plate naknade. Tačno je da SOKOJ daje 50 odsto popusta ako se naknada za autorska prava plati na vreme, a GOS 25 odsto, ali lokalne televizije nemaju novca - kaže Stefanović.

Drugi problem, navodi, nastao je kada je država, shodno zakonu, osnovala JP Emisiona tehnika, pa lokalni emiteri više nisu mogli da emituju program sa svojih stubova, već posredstvom sistema ovog preduzeća. Budući da ono ne može da im obezbedi malu pokrivenost, već vidljivost na znatno širem prostoru, ispalo je da su to sad regionalne, a ne lokalne televizije. Tako su im i naknade skočile pet do 10 puta.

- Nema televizije koja ne plaća bar po 30.000 dinara SOKOJ i OFPS. Takođe, minimalni iznosi za naknade GOS-u su po nekoliko desetina hiljada, dok je jedna novosadska TV dobila da plati više od 100.000. Ovi nameti dovode u pitanje opstanak lokalnih televizija - zabrinut je Stefanović, ali se nada da će država ovo rešiti u skladu sa evropskom praksom. Naime, Evropa se vraća sufinansiranju medija iz lokalnih budžeta, da bi opstali.