U RATU ZA JEZIK USTAVNI SUD NA STRANI SRPSKOG: U procesu utvrđivanja neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti obustavljena njegova upotreba

Time je, posle tri godine borbe, potvrđeno mišljenje stručnjaka najrazličitijih specijalnosti, prvenstveno pravnika i lingvista, da je ovaj zakon nametnut od zapadnih lobija, neustavan, neuk, nepotkrepljen i ideološki ostrašćen.

Odluka Ustavnog suda pravno je zasnovana na Zahtevu za ocenu ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je kancelarija advokata Milenka Radića podnela 2021, a posle trogodišnje borbe on najvećim uspehom smatra to što je u poslednji trenutak sprečeno da u školske udžbenike uđu nakaradne definicije po kojima više ne postoji ravnopravnost muškog i ženskog pola, već više od devedeset ravnopravnih "rodova"!

- Prva zloupotreba u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti je reč rod, kojom je neko netačno preveo engleski termin džender (gender). Rod u srpskom jeziku i "rod" iz ovog zakona uopšte nemaju isti smisao. U zakonu se navodi da je "rod ono kako se izjašnjavamo", što je smisao anglosaksonskog termina "džender". Po tom zakonu danas neko može da se izjasni kao muškarac, sutra kao žena, prekosutra kao "fluidan" i tako sve do devedesetak "džendera" koliko danas na Zapadu koriste. Zakon preti kažnjavanjem nepoštovanja ravnopravnosti svih oblika "roda" koji ne postoji u Ustavu, niti iko zna koji su to oblici, jer ih ni zakon ne navodi. Primena zakona bi suspendovala primenu hiljada propisa u kojima se koriste izrazi koji nisu upodobljeni sa članovima zakona kojima se propisuje obavezna upotreba "rodno senzitivnog jezika", koji ne postoji u Ustavu, nema rečnik, gramatiku, pravopis, pa uopšte i ne može da se definiše kao jezik - kaže advokat Milenko Radić.

Mišljenje pravnika podržali su stručnjaci iz SANU, Matice srpske, Vukove zadužbine, Saveta za srpski jezik koji je formirala Vlada Srbije, glas su digli Srpska pravoslavna crkva, prosvetari, novinari, najveći deo široke javnosti. Ti glasovi su godinama gušeni kampanjom lobija koji su gurali nakaradni zakon, a "Novosti" su bile jedan od retkih medija, često jedini, u kojima je mogao da se čuje autentični srpski stav. Odluka Ustavnog suda nedvosmisleno pokazuje ko je bio u pravu.

- Takvu odluku Ustavnog suda očekivali smo od dana donošenja tog nesrećnog pogubnog zakona. Odbor za standardizaciju srpskog jezika, kao najviše naučno svesrpsko i sveinstitucionalno telo zaduženo za brigu o srpskom standardnom jeziku, godinama pre njegovog donošenja je argumentovano osporavao opravdanost takvog zakona, a svoje stavove javno je iznosio. Oni su potpuno ignorisani, nikad nas niko nije pozvao na razgovor. Zna se i zašto - jer smo bili apsolutno u pravu; nije se ni imalo o čemu tu diskutovati sa nama jer to je ideološko nasilje nad jezikom, srpskom kulturom i našim hrišćanskim načinom života koji smo vekovima izgrađivali. Srpski jezik pa i srpska kultura lažno su optuživani da su diskriminatorni. A u stvari pod plaštom brige o zaštiti manjina vršeno je svekoliko nasilje s ciljem razaranja srpske kulture i porodice - kaže prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika i član Saveta za srpski jezik Republike Srbije i istog tela u Republici Srpskoj.

Uprkos kampanji za neustavni zakon stručnjaci nisu odstupili od odbrane jezika kao temelja nacionalnog identiteta.

- Pokrenuta je nekolicina inicijativa za ocenu ustavnosti ovoga zakona, koji su lingvisti okarakterisali kao zakon protiv srpskog jezika. To je, jednostavno rečeno, zakon koji u svom jezičkom delu suspenduje upotrebu srpskog standardnog (književnog) jezika. Oni koji nisu ni znali šta su zakonitosti srpskog jezika želeli su da budu naredbodavci srpskom jeziku. Ustavni sud Republike Srbije napokon se oglasio, kao da je predosetio, posle ovih nešto više od mesec dana primene zakona, da nastavak njegove primene može dovesti do nesagledivih posledica po srpski jezik, a samim tim i po srpski narod u celini, budući da je srpski jezik temeljni srpski identitetski nacionalni kriterijum. Zakon je od donošenja naneo toliko štete srpskome jeziku da će trebati decenije da se ta šteta sanira - kaže lingvista, redovni univerzitetski profesor za savremeni srpski jezik, sintaksu, stilistiku i opštu lingvistiku dr Miloš Kovačević.

Odluka Ustavnog suda raduje srbiste, ali borba za srpski jezik još nije gotova, upozorava prof. dr Aleksandar Milanović sa Filološkog fakulteta:

- Nadam se da su nove odluke uvod u smeštanje "rodno osetljivog jezika" u sferu ličnog izbora, kako je svuda u Evropi, a ne u sferu državne prisile, kako je to sada samo u Srbiji na celoj planeti. Ove ohrabrujuće vesti, međutim, prati senka paralelnih događaja, koji nam ukazuju da borba protiv jezičkog inžinjeringa nije završena, odnosno da se on danas i dalje nesmetano vrši. Iako se, naime, sada sve više govori da "rodno osetljivi jezik" zapravo i nije namenjen za primenu u jeziku medija, koji su nezavisni i slobodni, istovremeno se odredbe ovog jezičkog eksperimenta ugrađuju u novi novinarski kodeks. "Rodno osetljivi jezik" intenzivno se na mala vrata, suptilnim mehanizmima prisile, uvodi i na srpske univerzitete. Srbisti se nadaju da će elan za nametanje jezika koji nema bilo kavu normu barem malo splasnuti, te da će država u novim sličnim jezičkim poduhvatima srbiste angažovati od početka procesa, a ne na njihovom kraju.