RODNA RAVNOPRAVNOST NA PROVERI: Ustavni sud pokrenuo postupak za utvrđivanje ustavnosti zakona koji je ustalasao javnost

Kako je potvrđeno "Novostima", odluka je doneta na sednici koja je održana u četvrtak, a u narednom periodu biće razmatrani svi akti ovog zakona. Prema navodima, primena zakona, dok on nije podrobno analiziran, mogla bi da ostavi izuzetno štetne posledice.

Posle serije tekstova "Večernjih novosti" u vezi sa odredbama ovog zakona, a najviše onih koje se odnose na rodno osetljiv jezik, ovaj pravni akt uzet je u razmatranje i proveru ustavnosti. Osim toga brojne inicijative u vezi sa ovim zakonom pokrenute su u periodu od 2021. do 2023. godine, zato je doneta odluka da se pokrene postupak kako bi se ocenila ustavnost.

Kako je "Novostima" potvrđeno u Ustavnom sudu, sada se otvaraju brojna pitanja koja imaju veze sa definicijom rodno osetljivog jezika.

- Doneta je odluka da se Zakon u daljem periodu ne primenjuje. Ovde nije u pitanju stavljanje zakona van snage već samo obustava primene - rekli su nam u Ustavnom sudu.
- Ukoliko bi on počeo da se primenjuje, a Ustavni sud utvrdio da je zakon ipak neustavan to bi moglo da ostavi izuzetno štetne posledice. Zato je neophodno sagledati sve dok se ne donese konačna odluka. Prevashodno su problematične odredbe vezane za kazne, zato je važno da se sve ispita. Možda bi mogla da bude organizovana i jedna javna rasprava u koju bi bili uključeni i drugi stručnjaci, jer ovde ima i dosta nejasnih pojmova i ovo zaslužuje jedan društveni dijalog.

Primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti zvanično je počela 20. maja, a usvojen je u Skupštini 20. maja 2021. godine. "Novosti" su prethodnih meseci pisale o tome šta sve ovaj zakon nosi sa sobom. Oglašavali su se stručnjaci kako bi objasnili zašto ovaj zakon nije u skladu sa našim jezikom.

Tako je održan i naučni skup "Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti" koji su organizovali Matica srpska i SPC, gde je rečeno da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti i Zakon o upotrebi srpskog jezika potiru.

Povlačenje odredaba Zakona koje se odnose na primenu rodno osetljivog jezika tražili su pravnici, lingvisti, pa i sam Savet za srpski jezik koji je formirala Vlada Srbije. Pravnici su govorili da Zakon karakteriše nerazumljivost, odsustvo normativne valjanosti, ideološka pristrasnost i ostrašćenost. Ravnopravnost kao univerzalni princip primenjen je selektivno i diskriminatorno.