SREDNJOŠKOLCI NA MARIHUANI: Alarmantno - Mladi sve češće konzumiraju drogu, u okolini škola se prodaje kanabis
ČAK osam odsto srednjoškolaca u Srbiji marihuanu uzima svakodnevno ili skoro svakodnevno, sedam odsto samo vikendom, a 10 odsto ređe od toga, ali redovno!
Povodom Svetskog dana borbe protiv zloupotrebe droga i krijumčarenja, uz ove alarmantne podatke Kancelarija za borbu protiv droga Vlade Srbije objavila je na osnovu indirektnih procena, i da u našoj zemlji ima oko 20.000 injektirajućih korisnika droga (oni koji je konzumiraju intravenozno), a oko 4.500 osoba zavisnih od opijata je na supstitucionoj terapiji.
Direktor Kancelarija Milan Pekić upozorava da čak 40 odsto mladih marihuanu ne vide kao drogu, kao i da se najveći deo prodaje droge u okolini škola odnosi upravo na kanabis. Kada je razgovarano sa učenicima, od kojih je zatraženo da opišu kako izgleda diler droge, opisivali su ih kao "ćelave, nabildovane ljude, koji voze brze automobile i mogu da ubiju koliko god hoće ljudi".
- To, međutim, nije tako. Ljudi koji se bave krijumčarenjem, na području gde to rade nalaze slične ljude: često mlade i decu. Uspevaju, zastrašivanjem ili zlostavljanjem, ili zahvaljujući ekonomsko-finansijskoj situaciji, da ih dovedu u situaciju da postanu zavisni. Teraju ih da budu prenosioci od tačke A do tačke B i na taj način ih uvedu u problem - rekao je Pekić novinarima u Palati "Srbija".
Najčešće zaplene su marihuane i sintetičkih droga, koje u našu zemlju stižu krijumčaranjem sa Zapada, ali se delimičmno proizvode i u ovdašnjim ilegalnim laboratorijama. Za prvih pet meseci ove godine u Srbiji je zaplenjeno oko dve tone raznih vrsta narkotika, a oko 4.500 zaplena bila je marihuana.
Podaci Kancelarije UN za 2022. godinu pokazuju da je znatno povećana upotreba narkotika u svetu i da je drogu probao svaki 18. čovek na planeti. Procenjuje se da je minimalno 83 miliona ili 28,9 odsto odraslih osoba (u dobu od 15 do 64 godine) u EU bar jedanput u životu probalo nezakonite droge. Najčešće se konzumira kanabis, ali značajan je i porast konzumiranja kokaina i amfetamina.
- Prevencija je najbitniji element borbe protiv zavisnosti bilo koje vrste. Ona mora biti trajna, stalna, daje najbolje rezultate i najjeftinija je opcija - rekao je Pekić.
U otkrivanju i prepoznavanju problema ključnu ulogu imaju porodica, škola i vršnjačke grupe. Iz Kancelarije podsećaju da bi roditelji trebalo naročito da obraćaju pažnju na promene u ponašanju dece, kada se ono razlikuje od uobičajenog - dugo i često odsustvovanje od kuće bez objašnjenja, promene raspoloženja, razdražljivost, agresivnost, povlačenje u sebe, smanjenje motivacije i zanimanja za ranije aktivnosti, opadanje školskog uspeha... Promene ponašanja neretko su praćene i fizičkim gubitkom težine, poremećajem sna, umorom ili hiperaktivnošću, zakrvavljenim očima, proširenim zenicama.
VRŠNjAČKA PODRŠKA
DIREKTORKA NVO ReGeneracija Irena Molnar rekla je da u toj organizaciji, u saradnji sa Kancelarijom za borbu protiv droga, pokušavaju da kreiraju inovativne programe prevencije. Imaju onlajn savetovalište i vršnjačku podršku, i da na taj način usmeravaju mlade na različite servise koji mogu biti i lečenje i smanjenje štete, i prevencija HIV-a.
Najsigurniji način dokazivanja upotrebe droga je laboratorijska analiza urina, a ukoliko je test pozitivan, sledeći korak je odlazak kod stručnjaka.Uočavanje problema i ulazak u proces lečenja najefikasniji su između 18. i 26. godine života, jer se u praksi pokazalo da zavisnici i narkofili (osobe koje eksperimentišu sa drogama, ali nisu registrovani kao zavisnici) iz ove starosne kategorije lakše prihvataju ulazak u neki od programa lečenje, a tad još postoji verovatnoća i da nije došlo do trajnih promena u moždanim funkcijama koje su posledica dužeg konzumiranja droga.
- U našoj zemlji lečenje od opijata kreće u proseku posle devet i po godina uzimanja. Manje od 10 odsto se javi na lečenje tokom prve dve godine uzimanja - kažu u Kancelariji.