BARIJERE MIGRANTIMA VETAR U LEĐA KRIJUMČARIMA: Analiza "Novosti" - Kakve posledice po Srbiju može da ima najava za tražioce azila u EU

Da li će u bliskoj budućnosti ovaj broj radikalno porasti zavisi od toga hoće li EU prihvatiti mađarski model. On predviđa da o tome mogu li ljudi da uđu u ovu zemlju odlučuje Budimpešta, ali ne kod svoje kuće, već u susednim zemljama, tačnije u svojoj ambasadi u Beogradu.

Ako Evropa prihvati ovaj model za koji je Mađarska drakonski kažnjena pre desetak dana pred Evropskim sudom za ljudska prava, to znači da je dogovor između Italije i Albanije bio samo "štih proba". Naime, prema ovom ugovoru, Italija finansira prihvatne centre za ilegalne migrante uhvaćene u Sredozemnom moru, a ti centri nalaze se u Albaniji.

Mađarski premijer Viktor Orban najavio je da se ispituje mogućnost da se procedure za odobravanje azila obavljaju u zemljama koje nisu članice EU.

- Ako migranti žele da dođu u Mađarsku, oni najpre moraju da kontaktiraju mađarsku ambasadu, na primer u glavnom gradu Srbije, Beogradu. Tu im se proveravaju sva dokumenta. Oni mogu da uđu u zemlju samo ako mađarske vlasti daju zeleno svetlo. U suprotnom ne - objasnio je Orban kako izgleda politika "spoljnih hot-spotova", koju će Budimpešta zagovarati tokom svog predsedavanja Savetom EU, od 1. jula.

Njen slogan je, inače, "Učinimo Evropu ponovo velikom".

Podaci evropske statističke službe Eurostat daju naizgled Orbanu vetar u leđa, kada kažu da je prošle godine u Mađarskoj podneto samo 30 prvih zahteva za dobijanje azila. Istovremeno, prema statistici Savezne kancelarije za migracije i izbeglice, u Nemačkoj ih je u istom periodu podneto oko 330.000.

Prema Radošu Đuroviću iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, ovakve mere neće sprečiti migracije, već će samo povećati zarade krijumčarima ljudi i rizik.

- Kroz Srbiju je prošle godine prošlo oko 108.000 ljudi, od kojih je ogroman broj otišao ka Mađarskoj i nešto manji ka Hrvatskoj - kaže Đurović. - Vrlo je malo onih koji su poštovali proceduru koju je Budimpešta propisala. Oni se nisu obraćali njihovoj ambasadi u Beogradu, a ako bi se i obratili, morali su da čekaju odgovor mesecima, pa bi bez njega produžili dalje. Od onih koji su sačekali, najveći broj je odbijen, a tek mali broj dobio je mogućnost da uopšte uđe u Mađarsku i tamo traži azil. Zbog ovakvog ponašanja Evropski sud kaznio je Budimpeštu 14. juna sa čak 200 miliona evra, plus milion za svaki dan neispunjavanja presude iz 2020. Prema toj presudi, Mađarska se nije pridržavala važećeg zakona EU o azilu, namerno zaobilazi zajedničku politiku Unije i time ugrožava jedinstvo pravnih normi i solidarnost među državama-članicama. Svaka država Unije mora da pokaže solidarnost, a ne da se teret svali na treće zemlje.

Đurović naglašava da je ograničavanje pristupa procesu međunarodne zaštite i nezakonito pritvaranje tražioca azila u tranzitnim zonama suprotno evropskim propisima, a nova politika izmeštanja migracija u treće zemlje mogla bi negativno da se odrazi na zapadnobalkanske države, naročito Srbiju.

- Kroz našu zemlju je, prema procenama sa terena, od početka godine prošlo oko 18.000 ljudi, što je manje nego lane, a ruta se dobrim delom izmestila na BiH, pa odatle u Hrvatsku. Ljudi ulaze u istočnu i južnu Srbiju i idu odmah ka Bosni i Hercegovini. Sve manje su vidivi, uz pomoć krijumčara za četiri dana stižu od Turske do Srbije i nastavljaju dalje. Nove barijere ih neće zaustaviti, već će samo krijumčarenje postati unosniji biznis, a cene veće - konstatuje Đurović.