SVAKOG MESECA NA DRUMU POGINE JEDNO DETE: U susret najavljenom pooštravanju kazni za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja

V. Crnjanski Spasojević

22. 06. 2024. u 07:15

DVANAESTORO dece mlađe od 14 godina poginulo je prošle godine u saobraćajnim nezgodama u Srbiji, a povređeno ih je 1.366, od kojih je 173 zadobilo teške telesne povrede. Drugim rečima, svakog meseca pogine jedno dete!

Instagram Stradaladecausaobracaju

Podaci Agencije za bezbednost sabraćaja (ABS) pokazuju i da su mališani lane bili akteri u oko 2.000 udesa, što znači da je skoro svakog dana petoro njih učestvovalo u nekoj vrsti nezgode na putu. Najviše nastradalih evidentirano je u julu, avgustu i septembru, a više od polovine poginulih bilo je u svojstvu putnika, zatim pešaka - skoro trećina i kao vozača bicikla - oko 11 odsto.

Bogdan Gavrilović iz Vlasotinaca imao je samo sedam godina kada ga je komšija, 13. septembra 2022. godine, nadomak kuće, dok je vozio bicikl, udario automobilom i naneo mu teške telesne povrede. Posle tri dana preminuo je u UKC Niš, a vozač još nije procesuiran. Najnovije veštačenje pokazuje da je na strani vozača bilo propusta zbog kojih je došlo do nesreće.

Edin Krstić nije stigao da napuni pet godina kada ga je kombi, krećući se u rikverc, udario na zelenoj površini, u selu Popovac kraj Niša, 12. maja 2021. Suđenje vozaču traje već tri godine, bez izgleda da uskoro bude okončano.

Foto Arhiva

Verica Vitorović

Nađa Tasić iz Šilova, kod Lebana, zauvek će imati 11 godina. Nju je 2021. godine otpozadi zgazio Aleksandar M., dok se kući vraćala iz škole, propisno se krećući zemljanom bankinom mimo kolovoza, u zoni 30. Vozač joj nije ukazao pomoć. Posle desetak dana u komi, preminula je. Vozač je osuđen na osam godina i u niškom zatvoru čeka konačnu odluku Vrhovnog suda.

Ovakvih strašnih slučajeva je na desetine...

Roditelji dece stradale u saobraćaju sa nestrpljenjem čekaju izmene Krivičnog zakonika, čija je izrada u toku i kojima će, kako je za "Novosti" nedavno najavila ministarka pravde Maja Popović, biti povećane i kazne za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja. Prema sadašnjim propisima, sankcije se kreću od jedne do osam godina, ukoliko nije bilo umišljaja, odnosno od dve do 12 ako je u pitanju umišljaj, tj. nasilnička i vožnja pod dejstvom alkohola ili opijata.

- Pri susretu sa predsednikom Republike i nadležnim ministrima, naročito ministarkom pravde, sa kojom smo uspostavili dobru saradnju, tražili smo da se donja granica od dve godine zatvora poveća na pet, a gornja na 15 - kaže Verica Vitorović iz Udruženja roditelja dece stradale u saobraćaju.

Verica, čiji je četvorogodišnji sin Despot poginuo pre četiri godine u Zemunu, greškom vozača autobusa iz kog je izlazio, držeći baku za ruku, dodaje da su naišli na podršku većine društvenih aktera, izuzev grupe advokata, čestih zastupnika okrivljenih počinilaca teških krivičnih dela protiv bezbednosti saobraćaja.

- Zbog toga smo jako ljuti - komentariše Verica. - Svačije dete može da se nađe u toj situaciji. U nekim evropskim zemljama, kada vozač usmrti osobu u saobraćaju i za to je stoprocentno on kriv, to se tretira kao ubistvo iz nehata, a ne kao teško delo protiv bezbednosti saobraćaja. Rečeno nam je da kod nas nema mogućnosti uvođenja novog dela, ali će kazne u okviru postojećih biti veće. Cilj nam je da sudije ne dosuđuju više minimalne sankcije, jer se za ubistvo odrasle osobe u saobraćaju prosečno presuđuje godinu dana, a za ubistvo deteta dve godine - tvrdi Verica.

Agencija za bezbednost saobracaja

Milan Ilić

Dodaje i da osuđeni boravi u otvorenom delu zatvora, ide na posao i ima pravo na vikende kod kuće, a često mu viša instanca kaznu zameni kućnim zatvorom i nanogvicom.

Roditelji su takođe tražili da se gaženje pešaka na pešačkom prelazu, naročito kada je u pitanju dete, i zakonski tretira kao delo s umišljajem. Trenutno, tužioci, posle uputstva koje im je poslala državna tužiteljka Zagorka Dolovac, a nakon susreta sa roditeljima stradale dece, sami tako kvalifikuju delo.

- Naše dete je ubio profesionalni vozač, pa je jedan od zahteva roditelja da se i oni oštrije kontrolišu i sankcioniše delo kao umišljaj, jer im društvo daje poverenje - dodaje Verica, i kaže da je u njihovom slučaju tužilac smrt malog Despota kvalifikovao kao "umišljeni nehat" i počinilac je osuđen na četiri godine, ali je Apelacioni sud spustio na dve i po. - Simboličnim osudama ponovo ubijaju i decu i nas, roditelje.

Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, kaže da su oni jedna od institucija kojima se udruženje s poverenjem obratilo, nezadovoljno propisanim sankcijama, a još više postojećom praksom.

- Roditelji stradale dece u saobraćaju definišu se kao žrtve posledica tih saobraćajnih nezgoda, zbog trauma kroz koje prolaze - objašnjava Ilić.

CRNE BROJKE

DECA u Srbiji čine oko dva odsto poginulih i pet odsto teško povređenih, odnosno oko sedam odsto nastradalih osoba, pokazuje izveštaj ABS. Za pet godina smrtno je stradalo 59 i još 6.806 je povređeno, od kojih je 859 zadobilo teške telesne povrede.

ABS nudi projekat pružanja psihološke pomoći žrtvama i onima koji su nekoga izgubili, ali su pružili i konkretnu pomoć roditeljima u organizovanju udruženja, boljoj medijskoj vidljivosti, pri susretu sa državnim zvaničnicima...

- Nezadovoljni su jer su izrečene kazne najčešće na nivou polovine zaprećenih ili čak ispod - objašnjava Ilić. - Takve presude ne daju roditeljima satisfakciju, niti deluju preventivno. Nadamo se da će novi propisi destimulisati eventualne počinioce.

Roditelji, po Veričinim rečima, očekuju da će se izmene KZ i oštrije kazne za ubice dece na drumovima naći pred poslanicima na početku jesenjeg zasedanja parlamenta. Očekuju i opštu podršku, jer to, kako navodi, nije političko pitanje.

- Radimo ovo da smrt naše dece ne bi bila uzaludna - zaključuje Verica Vitorović.

Pogledajte više