PROBLEMATIČNO ČAK 14.000 DECE I MLADIH: Alarmantni podaci naših vodećih stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja
U SRBIJI je registrovano više od 14.000 dece i mladih sa problemima u ponašanju. Mnogi od njih, istovremeno su i u sukobu sa zakonom.
Foto Shutterstock
Ove alarmantne podatke saopštili su juče naši vodeći straučnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja na predstavljanju izveštaja četrdesetak lekara, psihologa, profesora, koji su deo grupe "Majska platforma", formirane posle prošlogodišnjih tragedija u "Ribnikaru" i selima kod Mladenovca.
Prema rečima prof. dr Tamare Džamonje Ignjatović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, istraživanje je pokazalo da svaki šesti stanovnik naše zemlje "ispunjava kriterijume za dijagnostikovanje nekog od najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja". Svaki treći, kako je rekla, ima značajne psihičke smetnje.
- Uprkos tome, mali broj njih se obraća za stručnu pomoć, sve dok problemi ne postanu ozbiljni, pa u njih mora da se uključi tercijarna zaštita (bolnice i instituti). Delom, to je zbog nedostatka usluga psihološke pomoći na lokalu i manjku novca za plaćanje pomoći u privatnom sektoru, ali i zbog visoke stigmatizacije i autostigmatizacije. U domovima zdravlja u celoj Srbiji ima samo 126 psihologa, a broj od pet-šest stručnjaka na 100.000 stanovnika daleko je manji od evropskog proseka. Nedostaju nam primarni model brige o mentalnom zdravlju u zajednici i porodična savetovališta, koja su ključna u pružanju podrške roditeljima koji imaju decu sa problemima u ponašanju. Fali nam i Centar za traumu, a od predviđenih 20 za sada imamo samo šest centara za mentalno zdravlje u zajednici - kaže Ignjatovićeva.
BANjALUČKE KOLEGE
DžAMONjA Ignjatović je apostrofirala uspeh banjalučkih kolega, koji su napravili indikatore za rano prepoznavanje poremećaja u ponašanju:
- Na osnovu njih su obučili osoblje u školama širom Srpske i, pošto je akcija dala rezultata, spremni su da ustupe znanje kolegama i školama u Srbiji.
Stručnjaci ukazuju i da su u svega 10 do 20 odsto slučajeva za nasilje dece i mladih "krivi" mentalni poremećaji, dok je u svim ostalim primerima veliki udeo porodice, okruženja, lokalne zajednice i društva. Kako ukazuje psiholog Sarita Bradaš, socijalni radnici, psiholozi, pedagozi i ostali stručnjaci su preopterećeni, a kriterijum za određivanje potrebnog broja zaposlenih u centrima je "broj stanovnika u zajednici koju pokrivaju, umesto broja korisnika".
V.C.S.
- Istraživanje je pokazalo da jedan voditelj slučaja (socijalni, radnik, pedagog, psiholog...) kod nas mesečno vodi 117 predmeta, dok je evropski standard 10 - 20, zavisno od težine predmeta - kazala je Bradaševa. - Naš predlog je da se poveća i broj usluga dnevnog boravka, budući da ih ima za samo 106 dece u tri grada, zatim da se donese nova Strategija socijalne zaštite, pošto je ova stara 15 godina, da se izmeni Zakon o socijalnoj zaštiti iz 2011. Usluge za decu sa problemima u ponašanju moraju da budu dostupne u svim jedinicama lokalne samouprave, a ne samo u velikim gradovima.
ZAKONI NEOPHODNI
BROJ korisnika centara za socijalni rad raste, dok se broj zaposlenih smanjuje. Zato bi, ukazala je Bradaševa, trebalo uraditi podrobnu analizu i izraditi sistem preporuka. Džamonja dodaje da nam je potreban i Zakon o psihoterapiji i Zakon o psihološkoj delatnosti, čiji nacrti već postoje.
Prema evidenciji Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine, na evidenciji centara za socijalni rad tada je bilo 6.230 dece sa problemima u ponašanju, što je za oko 20 odsto više od petogodišnjeg proseka. Pritom, primećen je trend smanjenja broja onih koji su mlađi od 14 godina, ali je zato porastao broj onih između 14 i 17 sa istim problemima.