PROFESOR KOJI NIJE PRIHVATAO TABUE: Trideset godina od rastanka sa akademikom Brankom Petranovićem
PROFESOR dr Branko Petranović (1927–1994) objavio je 32 knjige (posebna izdanja) u 38 tomova, 16 brošura (posebna izdanja), 314 naučnih radova u zbornicima radova i naučnim časopisima, 261 prilog u novinama i 259 prikaza u naučnim časopisima.
Uredio je 23 posebna izdanja i bio autor dve dokumentarne televizijske serije o istoriji Jugoslavije. Istoričar je čijem su delu, za života, strani i domaći istoričari posvetili 296 priloga. Iz njegove rukopisne zaostavštine do danas je objavljeno još šest knjiga (jedna je štampana u SAD ) i desetak naučnih radova.
* * * * * * * * * *
PRVI i jedini među srpskim i jugoslovenskim istoričarima, u širokim potezima sa zastajanjem na mikroplanu, profesor dr Branko Petranović je proučavao razdoblje 20. veka – Epohu prepunu protivurečja, lavirinata, zapleta, lomova, odsustva kontinuiteta i prostor ispunjen iracionalizmom, netolerancijom, provincijalizmom, ekonomskim, kulturnim, verskim, civilizacijskim neravnomernostima. Zalaganjem za kritičko promišljanje prošlosti suprotstavljao se njenoj fanatizaciji, fatalizaciji, apriorističkim shvatanjima, monumentalnim projekcijama i tabuima, zalažući se za razumevanje istorijskih alternativa. Kritika istorije kao toka za njega je bila legitimni način odbacivanja „sistema vrednosti” zasnovanih na zabludama jednog vremena. Smatrao je da opterećenja istorijom mogu biti tragična za male narode i isticao da istorijska nauka nije socijalna prognostika.
Protivio se svakom pokušaju „da se preko istorije vodi politika”. Metaforično je govorio da jedna revolucija treba da doživi poraz da bi se sveobuhvatno izučavala i u potpunosti sagledala. Ukazivao je na teškoće pronicanja u suštinu dubinskih procesa koji se odigravaju u bazi društva (nacionalne ideologije, završeni i nezavršeni istorijski procesi, civilizacijski problemi, agrarni, ekonomski, politički i kulturni fenomeni). Kao retko ko među istoričarima 20. veka nastojao je da stalno proširuje tematske krugove svojih interesovanja, insistirao na otvaranju novih istraživačkih pitanja, nudio odgovore i rešenja, svestan njihove ograničenosti početnom fazom razvoja savremene istorije i vlastitim granicama saznanja.