PROJEKAT O RATU I MIRU: O geopolitičkim ambicijama Amerike (VIDEO)
JEDAN od najznačajnijih strateških projekata pod kodnim imenom „Rat i mir“ od 1939. do 1945. godine razrađivan je pod okriljem američkog Saveta za inostrane poslove.- podseća publicista i analitičar Milorad Vukašinović.
Milorad Vukašinović /foto KCNS
Prve decenije 20. veka nagoveštavale su američke geopolitičke ambicije izvan područja tradicionalne interesne sfere, kao što je bila Latinska Amerika te je u okviru Karnegijeve fondacije za mir (1910) najpre razmatrano pitanje američke uloge u budućim svetskim poslovima.
Od posebnog značaja bio je Akt o formiranju Banke federalnih rezervi koji je 1913. godine potpisao predsednik Vilson. Kritičari ističu da je ovim aktom Amerika ne samo izgubila monetarni suverenitet, prepuštajući štampanje dolara međunarodnim bankarima, nego i mogućnost da samostalno kreira spoljnu politiku u skladu sa svojim državnim interesima.
Kada je 1917. godine Amerika ušla u Prvi svetski rat, tim predsednika Vilsona osmislio je načela preuređenja svetskog poretka oslonjena na Deklaraciju u četrnaest tačaka. Reč je o manifestu tzv. idealista u američkoj politici koji su smatrali da je došao trenutak da Amerika postane 'univerzalni model društva za ostatak sveta.
- Nasuprot njima, struja realista je bila izrazito skeptična prema ovakvim projektima, što je i doprinelo da Kongres nikada ne ratifikuje Povelju Društva naroda. U takvim okolnostima nastala je potreba za osnivanjem Saveta za inostrane poslove (1921) - ističe Vukašinović.
Predavanje novinara i publiciste Milorada Vukašinovića „Projekat o ratu i miru (1939–1945)“ može se pogledati na Jutjub kanalu KCNS.