44 SRPKINJE UBIJENE NA PUTU KA LOGORU NA PAGU: U selu Metajna, u dve privatne kuće, napravljen je specijalan logor za žene i decu
NA ostrvu Pagu, po okupaciji Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, u junu 1941, uspostavljen je poseban logor za žene i decu, koji se nalazio u dubini Paške uvale, oko tri kilometra severozapadno od Slane, u selu Metajna. Osim njega, postojao je i muški logor - Slana.
Foto Udruženje Jadovno
Ženski je bio smešten u dve kuće po strani sela. Jedna je bila vlasništvo veterinara Triplata iz Karlovca, a druga dr Hvale, pravnika iz Zagreba, objavio je Muzej žrtava genocida na svom "fejsbuk" profilu.
- Prazne kuće kao da su bile predodređene za logor. U njima su bile zatočene Srpkinje i Jevrejke sa decom. Ovim mučilištem upravljao je Maks Očić iz Zagreba - navode u Muzeju.
U logor su prve stigle četiri Jevrejke, koje u Zagrebu nisu htele da se odvoje od supruga i ostanu kod kuće. Međutim, odmah po dolasku odvojene su od muškaraca i smeštene u logor za žene.
Istog dana su ovde upućene i 44 Srpkinje, ali one nisu stigle na odredište jer su na putu od Karlobaga prema ostrvu ubijene i bačene u more.
- O ovome svedoči Nada Fojerajzen, koja kaže da je u logoru u Metajni zatekla pomenute četiri Jevrejke i od njih čula da su na putu utopljene 44 žene, Srpkinje i pravoslavke, koje su bile u transportu od Gospića prema Pagu. Nada Fojerajzen svedočila je i o primerima masovnih ubistava i silovanja - kažu u Muzeju.
U vreme kada je ona bila u Metajni, u dve kuće bilo je smešteno 275 žena i dece, koji su izgladnjivani. Devojke su posle seksualnog zlostavljana ubijane.
IMUĆNE SRBE U GOSPIĆ
U julu počinje i masovno slanje Srba u gospićki logor. Kako objavljuje Muzej, velika župa Hum u Mostaru primila je od Ravnateljstva ustaškog redarstva u Zagrebu telefonski nalog 19. jula 1941:
"Imade se postepeno svakog dana početi sa upućivanjem u koncentracioni logor u Gospić Srbe, financijalno i intelektualno jačih, u grupicama od 20-30 ljudi i to uz takozv. sela i zaselaka sa pravoslavnim žiteljstvom. Ima se postupati taktično i pristojno".
Veliki župan je dalje nalog uputio kotarskim oblastima.
Josip Datković iz Barbata, stražar u logoru, isticao je da su ustaše odvajali mlade žene i devojke, Jevrejke i Srpkinje, od njihovih muževa i očeva i odvodili ih u Metajnu "s gnusnom namjerom kako bi najgrubljom silom nad njima izvršili silovanja i udovoljavali svojim životinjskim instiktima i pohotama." Svedok Juraj Persen u svom iskazu posle rata svedočio je da je kuća doktora Triplata služila kao neka vrsta "javne kuće".
Joso Orešković, gimnazijalac iz Gospića, svedočio je o poseti Maksa Luburića logorima, posle koje je "sve more oko Paga bilo crveno od krvi". Takođe je svedočio da je Luburić pred njim zaklao dete i njega naterao da jedno ubije nogom, jer "Srbi, Židovi i komunisti nisu ljudi, nego zvjerad".
Oba logora su rasformirana kada su ostrvo preuzeli Izalijani. Poslednjih 2.123 zatočenika prebačeno je u logore Jastrebarsko i Jasenovac i to su ujedno bili prvi jasenovački logoraši. Foto Jadovno
Zapovedništvo italijanskog Petog korpusa naložilo je da se iz zdravstvenih razloga leševi na Pagu ekshumiraju i spale. Samo u jednoj od masovnih grobnica nađeno je 791 telo, od čega 293 žene, 91 dete starosti od pet do 14 godina i jedna beba od pet meseci. Nađena je još jedna grobnica, ali ona nije ekshumirana, a najveći broj leševa završio je u moru.
Spomen-ploča, postavljena 1975, devedesetih je uništena, posle čega je dva puta obnavljana i nanovo uništavana.