PREVENTIVNO I KOD PSIHIJATRA Dr Simić: Moguće je prepoznati bolesti koje su rezultat neprilagođenosti na radnu sredinu, porodicu
UZ akcije besplatnih preventivnih pregleda, u resornom ministarstvu razmatraju i da organizuju skrining mentalnog zdravlja građana Srbije, čime bi obnovili inicijativu koja je pokrenuta još pre nekoliko godina. Odlazak kod psihijtra za mnoge postaje neophodan, ne samo posle izloženosti scenama nasilja i masovnih ubistava koja su prošle godine pogodila našu zemlju, već i zato što se procenjuje da kod nas od depresije boluje od 250.000 do 400.000 ljudi.
Foto Shutterstock
Posebno zabrinjava istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije i Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu, koje je pokazalo da je čak 65 odsto mladih osetilo neki vid depresije, od kojih njih 40 odsto ne traži pomoć psihologa ili psihijatra.
U Srbiji je čak usvojena i Nacionalna strategija razvoja mentalnog zdravlja za period od 2019. do 2026. ali gotovo niko ne odlazi na preventivne psihijatrijske preglede, što bi pokretanjem nacionalnog skrininga moglo da se izmeni.
Doktorka Ljiljana Simić, psihijatar bolnice "Dr Laza Lazarević", za "Novosti" kaže da je preventivni psihijatrijski pregled veoma jednostavan:
- Pregledi odraslih podrazumevaju kratak skrining kroz psihijatrijski intervju, procenu depresivnosti, kapacitet ispitanika da se nosi sa stresovima, razgovor o suicidalnim promišljanjima, sklonost zloupotrebi alkohola i narkotika, kao i preproznavanje naslednih psihijatrijskih oboljenja.
Leče se na svoju ruku
VEĆINA građana Srbije pokušava da u okviru porodice ili samostalno reši svoje psihičke tegobe, pa među njima ima mnogo onih koji spas traže u cigaretama ili alkoholu. Međutim, većina na svoju ruku pije "bromazepam". Podaci Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje iz 2022. godine pokazuju da je tada izdato oko 2,49 miliona pakovanja "bromazepama", zatim "lorazepama" i "dijazepama", po oko 1,26 miliona pakovanja, dok je "alprazolam" na četvrtom mestu sa oko 188.000 pakovanja.
Na ovaj način, kako objašnjava, moguće je sagledavanje mentalnog sklopa ispitanika, ali i bolesti koje su iz ozbiljnijeg spektra mentalnih poremećaja naslednog karaktera.
- Takođe, moguće je i prepoznati oboljenja koja su rezultat loše adaptacije na okruženje, radnu sredinu, porodične, partnerske odnose - kaže naša sagovornica. - Kako raste broj obolelih od demencije, rano otkrivanje bi omogućilo intervenciju psihofarmacima i usporavanje ove bolesti.
Istraživanje nemačke agencije za međunarodnu saradnju u Srbiji (GIZ) sprovedeno pre dve godine, koje je obuhvatilo 1.000 ispitanika, pokazalo je da građani Srbije osim depresije boluju i od sledećih osam mentalnih poremećaja: anksioznosti, suicidalnosti, opsesivno-kompulzivne simptomatologije, somatizacije, poremećaja ishrane, posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), simptomatologije iz psihotičnog spektra i disocijativne simptomatologije. Rezultati GIZ-a pokazali su i da se oko trećine stanovništva Srbije može smatrati psihički ugroženim. Po njima čak 15,6 odsto stanovništva ima simptome depresije, 7,2 odsto anksioznosti, dok je 1,6 odsto stanovništva u visokom riziku od suicida.
Malo je dečjih psihijatara
PREVENTIVNI pregledi kod lekara za dušu preporučljivi su i za decu.
- Problem je što u Srbiji nema dovoljno dečjih psihijatara - kaže dr Simić. - Uglavnom rade u Beogradu i u nekoliko psihijatrijskih klinika. Deca koja imaju mentalne poremećaje ili izmenjeno ponašanje iz ostalih gradova uglavnom moraju da dolaze u prestonicu. Stimulacija države da se doktori medicine opredeljuju za ovu specijalizaciju je takođe poželjna kako bi oni radili po svim većim gradovima Srbije.
Dodatno, 2,9 odsto građana izveštava da su makar jednom tokom života bili hospitalizovani zbog psihičkih tegoba, 8,1 odsto da im je tokom života postavljena dijagnoza mentalnog poremećaja, dok skoro 12 procenata tvrdi da su u poslednjih sedam dana koristili lekove usled psihičkih tegoba.