HTELI MIR SA NEMAČKOM ZBOG RATA SA RUSIJOM: Istine i zablude "Dana D", masovnog vazdušno-pomorskog desanta zapadnih saveznika na Normandiju

PRE tačno 80 godina, na današnji dan, tog 6. juna 1944. koji je bio označen šifrom "Dan D", masovnim vazdušno-pomorskim desantom zapadnih saveznika na Normandiju, započet je prvi korak plana "Overlord" - otvaranja drugog evropskog fronta u Drugom svetskom ratu.

Iza opštepoznatog kodnog imena ove operacije sve do kraja 20. veka ostali su skriveni nazivi "Renkin" i "Nezamislivo". Obe je smislio tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil, a cilj im je bio isti: sklapanje mira sa Nemačkom, a zatim zajednički nastavak rata protiv Ruske armije, kako se u britanskim dokumentima nazivala Crvena armija.

Za ove planove nisu znali vojnici zapadnih saveznika koji su noću 6. juna 1944. krenuli u borbu protiv Hitlerove Nemačke na 7.000 brodova, uz podršku 11.000 borbenih i 2.395 transportnih aviona.

Pod okriljem mraka obalu Normandije je iz vazduha desantovalo 24.000 vojnika, padobranaca i posada iz 867 jedrilica, koji su se spustili u zaleđe nemačkog odbrambenog armiranobetonskog Atlantskog zida načičkanog topovima i bunkerima iznad priobalja, u čijim je vodama bio postavljen širok pojas miniranih prepreka.

U svitanje su saveznički brodski topovi projektilima zasuli Atlantski zid s mora, padobranci i jedriličari su ga napali sa leđa, a desantni čamci sa 160.000 vojnika iz SAD, Velike Britanije i Kanade su zaplovili ka pet normandijskih plaža sa kodnim imenim "Gold", "Džuno", "Sord", "Juta" i "Omaha".

Ova poslednja postala je prava klanica američkih vojnika, a ništa lakša situacija nije bila u zaleđu Atlantskog zida, koji je nemačka pešadija uporno branila. Teške borbe za Normandiju vodile su se dva meseca, a komandant svih savezničkih snaga u Evropi američki general Dvajt Ajzenhauer dobijao je izveštaje da vojnici iz SAD trpe teške gubitke.

U memoarima je zabeležio da je za to bio odgovoran komandant savezničkih kopnenih snaga britanski maršal Bernard Montgomeri, koji je po uputstvima Vinstona Čerčila, štedeo svoje jedinice, gurajući Amerikance u sukob sa nemačkom vojskom. Čim bi Britanaci naišli na otpor Nemaca u francuskim gradovima, Montgomeri je rešavao problem pozivanjem avijacije.

- Ukupan broj žrtava u nemačkom bombardovanju Britanije tokom celog rata je oko 70.000 ljudi, a isto toliko francuskih civila je stradalo od savezničkog bombardovanja posle "Dana D " - kaže istoričar dr Miloš Timotijević.

Zbog Montgomerijevog razvlačenja ofanzive, američki vojnici došli su u situaciju da vode zimske borbe i u planinama Ardena protiv prekaljenih SS-jedinica. Ajzenhaueru je tada prekipelo i smenio je Montgomerija da bi prekinuo uticaj Čerčila koji je žrtvovao savezničke vojnike da bi promenio tok operacije "Overlord" u skladu sa planom o ratu protiv Sovjeta. Dokumenti o njemu su obelodanjeni 1998, potvrdivši tvrdnje ruskih istoričara o planu za rat protiv Sovjeta još u vreme priprema desanta na Normandiju.

- U Kvebeku, 20. avgusta 1943, na sastanku lidera SAD i Britanije uz učešće šefova američkih i britanskih štabova, razmatralo se kako da Nemci zadrže Ruse što dalje na istoku. Na ovom sastanku usvajaju se dva plana: "Overlord", kojim je predviđeno iskrcavanje saveznika u Francusku, o kome će Sovjeti biti obavešteni oktobra 1943. u Teheranu, i drugi, strogo tajni "Renkin", čiji je cilj "okrenuti protiv Rusije svu moć neporažene Nemačke". Prema ovom planu, Nemci sklapaju sporazum sa zapadnim silama, raspuštaju Zapadni front, obezbeđuju podršku za iskrcavanje u Normandiji, obezbeđuju brzo napredovanje saveznika preko Francuske, Nemačke i stižu do linije na kojoj drže sovjetske trupe. Varšava, Prag, Budimpešta, Bukurešt, Sofija, Beč, Beograd potpadaju pod kontrolu SAD i Engleske... Istovremeno, nemačke trupe sa zapada organizovano kreću na istok da tamo ojačaju nemačku odbrambenu liniju. O tome postoje dokumenti, od njih ne možete pobeći - zapisao je ruski istoričar i diplomata dr Valentin Falin.

Po njegovim rečima zapadni saveznici su do Staljingradske bitke razmišljali kako da pomognu SSSR-u da bi oslabili moć Nemačke, ali posle nemačke katastrofe u Staljingradskoj bici počeli su da raspravljaju o "opasnosti koju bi Rusi mogli da predstavljaju za Zapad, ukoliko napreduju duboko u Evropu".

- Saveznici su otvorili Drugi front tek sredinom 1944, jer su na Zapadu smatrali da smo kod Staljingrada, Kurska i u narednim bitkama pretrpeli ogromne gubitke i da će do sredine 1944. ofanzivni potencijal SSSR-a biti praktično iscrpljen. Očekivali su da ćemo kada se saveznici iskrcaju, mi prepustiti stratešku inicijativu Sjedinjenim Državama i Engleskoj. Pogrešili su. Planirali su i da okončaju rat u avgustu i nisu ni razmišljali o opremi za jesen i zimu, a Hitler im je, iskoristivši ovo, pokazao šta Nemačka može da uradi - udario je u Ardenima, i to bez povlačenja trupa sa Istočnog fronta. Saveznici su pohrlili kod Staljina tražeći pomoć i on im je pomogao tako što je pre roka započeo operaciju "Visla-Odra". Tada Čerčil u prepisci i telefonskim razgovorima sa Ruzveltom pokušava da ga ubedi da po svaku cenu zaustavi Ruse, da ih ne pusti u srednju Evropu - navodi Falin.

Po njegovim rečima, svet je od trećeg svetskog rata spasao pre svega uspešan sovjetski juriš na Berlin, kada se pokazalo da Crvena armija nipošto nije iscrpla borbenu moć.

- Početkom aprila 1945. Čerčil je svom štabu izdao naređenje da pripremi operaciju "Nezamislivo". Planirao je da protiv nas okupi moćnu vojsku - otprilike 1,5 miliona ljudi. Američke, britanske, kanadske trupe, poljske ekspedicione snage i još 10-12 nemačkih divizija koje su se borile na Zapadnom frontu, a koje Britanci nisu zarobili, već su ih jednostavno internirali u južnu Dansku i Šlezvig-Holštajn. Britanski instruktori su ih svakodnevno obučavali za rat protiv SSSR-a. Treći svetski rat je trebalo da počne 1. jula 1945. godine. London je dugo negirao postojanje takvog plana, ali su Britanci 1998. skinuli tajnost sa dela svojih arhiva, a među dokumentima su bili i papiri koji se odnose na plan "Nezamislivo" - navodi Falin.

Čerčilov plan, po njegovim rečima, nije izveden jer su se Amerikanci brinuli da će u tom slučaju Rusi uću u savez sa Japancima, a i pritisak britanskog ratnog huškača je nestao kada je izgubio izbore i ostao bez vlasti.

- Konačno, same britanske vojskovođe su bile protiv sprovođenja ovog plana, jer je Sovjetski Savez, kako su bili uvereni, bio prejak. Plan "Nezamislivo" jeste propao onako kako ga je Čerčil zamislio, ali američki predsednik Truman je imao svoja razmišljanja o ovom pitanju. Smatrao je da se konfrontacija između SAD i SSSR nije završila predajom Nemačke i Japana, već da je to samo početak nove etape borbe. Nije slučajno da je savetnik ambasade u Moskvi Kenan, videvši kako su Moskovljani slavili Dan pobede 9. maja 1945. ispred američke ambasade, rekao: "Raduju se... Oni misle da je rat prestao. Ali pravi rat tek počinje" - zapisao je Falin.

TAJNI SASTANAK U SANTANDERU

ISTORIČAR dr Valentin Falin navodi da je u leto 1943. godine u španskom gradu Santanderu održan tajni sastanak vrha tajnih službi Nemačke, Britanije i SAD, na kome je Berlin predstavljao šef vojne kontraobaveštajne službe admiral Vilhelm Kanaris, Vašington šef Kancelarije za strateške službe general Vilijam Donovan, a Veliku Britaniju generalni direktor Tajne obaveštajne službe MI6, Stjuart Menzis. Ovaj sastanak je potvrdio iskazom Kanarisov pomoćnik Justusa fon Ajnema, koji mu je prisustvovao, navodeći da su se pregovarači saglasili da glavni uslov za primirje i saradnju Nemaca sa Angloamerikancima bude eliminacija Hitlera. To se nije ostvarilo do iskrcavanja u Normandiju, ali Čerčil nije odbacio mogućnost saradnje sa Hitlerovim vojskovođama ni posle "Dana D".