DECU KOJA OSTANU IZA UBIJENIH MAJKI TREBA SPASTI ULICE: Najmlađi koji su žrtve nasilja u porodici nemaju nikakvu zagarantovanu zaštitu

Ovim rečima psiholog Ivana Ćirić komentariše status dece koja zbog nasilja u porodici ostanu i bez majke i bez oca.

Takve dece u Srbiji ima 400, a njima treba dodati i dve devojke koje su pre dva dana ostale bez majke, koju je u beogradskom naselju Rakovica suprug usmrtio nožem. Inače, u porodičnom nasilju, u protekloj deceniji, ubijeno je 406 žena, a od toga je njih 300 imalo decu, a čak trećina - maloletnu.

Kao rešenje, Ivana Ćirić navodi osnivanje tela koje bi pomoglo takvoj deci u akutnom momentu.

- Pošto je nasilje sve učestalije, država bi trebalo da se uključi i obrazuje telo pri Ministarstvu za brigu o porodici koje bi bilo sastavljeno od psihologa, socijalnih radnika i drugih stručnih lica - naglašava ona. - Oni bi pratili kako ta deca žive, da li idu u školu, čime se bave, zavisno od uzrasta u kome su ostali bez porodice.
U takvim situacijama deca različito reaguju, a kako kaže naša sagovornica, neka se povuku u sebe, ako su mlađi odu kod nekoga iz porodice i svoju muku nose u sebi. Ali, ima i dece koja iz revolta odu stranputicom, naročito ako su u adolescentskom dobu pa smatraju da mogu sama, što nije tačno.

Da je ovoj deci neophodna i psihološka i materijalna podrška upozoravaju i iz nevladinih organizacija, pa tako Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra ističe za naš list da ni ova deca ni srodnici koji ih preuzmu nemaju sistemsku podršku.
Kao problem naša sagovornica navodi i materijalni momenat, jer u slučajevima kada decu preuzmu srodnici oni ne dobijaju novčanu nadoknadu kao hraniteljske porodice već podležu istom sistemu kao kada apliciraju za dečji dodatak. Međutim, dodaje, i tu su otežani uslovi, pošto su zbog višeg imovinskog cenzusa neke porodice odbijane.
- Srodnicima koji brinu o deci faktički se ne daje status srodničkih hranitelja, na osnovu čega bi dobili veći iznos naknade, pa ukoliko su siromašni, onda nastaje problem jer tu decu treba školovati, hraniti, odgajati... - ističe naša sagovornica. - Jedini novac koji ta deca mogu da dobiju je u slučaju da je majka bila zaposlena, pa deca "naslede" njenu platu, ali problem je što najveći broj stradalih žena nije bio zaposlen.
U Sigurnoj kući imaju slučajeve majki koje su imale petoro, četvoro i troje dece.
- Sva ta deca su, nažalost, prisustvovala nasilju koje su trpele njihove majke. Ako dete pomilujete po glavi, ono se trza, jer očekuje da ga neko udari. Nije naviklo da ga neko miluje i zagrli - navodi Vesna Stanojević iz Sigurne kuće.

Da brigu o ovoj deci najčešće preuzimaju srodnici, kažu u Centru za socijalni rad u Beogradu. Ako nema srodnika, deca idu u hraniteljske porodice ili u ustanovu socijalne zaštite.

U ovom centru naglašavaju da država, odnosno centar za socijalni rad, nastavlja da prati odrastanje dece, da im u skladu sa potrebama pruža neophodnu materijalnu, psihološku i stručnu podršku, i deci i starateljima, kako bi traumu gubitka roditelja prevazišli sa što manje posledica.