PREĆUTANI GENOCID NATO NAD SRBIJOM: Haški tužilac Karla del Ponte pre 24 godine odbila da pokrene istragu zločina Alijanse tokom agresije

PRE 24 godine, 2. juna 2000, Karla del Ponte, glavni tužilac Haškog tribunala, podnoseći izveštaj Savetu bezbednosti UN saopštila je da neće pokrenuti istragu protiv NATO zbog počinjenih ratnih zločina tokom agresije na SRJ, koju su argumentovano zahtevale ugledne međunarodne organizacije Amnesti internešnel i Hjuman rajts voč, a detaljan dokazni materijal za te optužbe je u svojoj "Beloj knjizi" dalo jugoslovensko ministarstvo inostranih poslova.

Del Ponteova, koju je na tu funkciju došla na insistiranje američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, "majke haškog Tribunala", obrazložila je svoju odluku procenom da je u tom momentu potvrđenih 500 civilnih žrtava NATO neuporedivo manje od od onih koje je izazvao "režim Slobodana Miloševića", koga je pošto-poto pokušavala da optuži za genocid, da bi preko njega za "zločin nad zločinima" bila okrivljena i Srbija.

Da se iza stigmatizacije srpskog naroda krije pokušaj pravog zločinca da opravda svoje genocidne namere, ukazao je u svojoj izuzetnoj monografiji "Blasfemija genocida" pravnik dr Slobodan P. Stojanović, sa velikim praktičnim iskustvom koje je stekao kao branilac Srba pred Haškim tribunalom.

- O NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999. može se najozbiljnije diskutovati kao o genocidu. Materijalni elementi u radnjama NATO evidentno postoje, tu su ubistva, nanošenje teških psihičkih i fizičkih patnji u najmasovnijem obliku građanima cele jedne države. Da se ne zadržavamo na otvorenim pretnjama putem medija, letaka iz aviona i na druge načine kojima se uništenje stavlja u izgled građanima Srbije. Ono što ovde najteže tereti odgovorne individue jeste to da je NATO akcija bila bez ikakvog vremenskog ograničenja. Do kada? Logično, dok se Srbija ne preda, ili dok se bar najveći deo njenih građana ne uništi. Šta ako se Srbija nikada ne preda? Dugo vremena se i opirala. Namera odgovornih za takvo postupanje NATO je očigledno bila da idu do kraja, to jest do najtežeg oblika genocida. Ono što bi NATO moglo eskulpirati za genocid jesu samo čvrsti dokazi da je akcija Alijanse bila određena u razumnom ograničenom trajanju u slučaju da se Srbija, odnosno SR Jugoslavija ne preda. A za takve dokaze nismo čuli - ukazuje dr Stojanović.

Ovakvo tumačenje događaja ukazuje na pravi motiv Karle del Ponte, koja je po statutu Haškog tribunala (MKSJ) morala da istraži sve optužbe za ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije. Međutim, ona je to 2000. odbila prisvajajući sebi ulogu sudije koji je bez istrage presudio da NATO nije kriv za ubijanje civila, među kojima je bilo i nekoliko stotina Albanaca, onih zbog čije je "zaštite" i započela vojna intervencija na suverenu evropsku zemlju. Detaljne dokaze o zločinima, koje je izveštajima sa uviđaja, izjavama svedoka i fotografijama pružilo Ministarstvo inostranih poslova SRJ, ali i Amnesti internešnel, Del Ponteova je odbacila. Kao "dokaz" prihvatila je pravdanja same Alijanse, pa i čiste falsifikate, i međunarodno pravo bacila u blato.

Da je Alijansa nedodirljiva novinarima koji su se interesovali za mogućnost istrage protiv pilota slikovito je objasnio Lester Munson iz Komiteta za međunarodne odnose SAD: "Verovatnije je da ćete videti kako je zgrada UN demontirana ciglu po ciglu i bačena u Atlantik, nego što ćete videti da piloti NATO izlaze pred Tribunal".

Ta otvorena demonstracija sile i bahatosti iznudila je detaljan izveštaj Amnesti internešnela pod imenom "Kolateralna šteta ili nezakonita ubistva? - Kršenja ratnog prava od strane NATO tokom operacije saveznička sila". On je usledio krajem 1999. kada je ugled NATO bio već ozbiljno uzdrman neuspehom blickriga protiv Srbije: obećana pobeda za nedelju dana se izjalovila, a združena akcija najveće vojne koalicije u istoriji sveta pretvorila se u bezumno osvetničko bombardovanje civilnih ciljeva male balkanske zemlje, koja se tvrdoglavo odupirala kako je znala i umela.

U izveštaju Amnesti internešnela su kao nesporni ratni zločini NATO navedeni bombardovanje voza u Grdeličkoj klisuri, zgrade RTS, raketiranje mosta tokom pazarnog dana u Varvarinu, višestruko bombardovanje albanskih kolona oko Đakovice i Prizrena koje su se vraćale kućama iz izbegličkih kampova u koje ih je oterala tzv. OVK da bi se stvorila slika o masovnom etničkom čišćenju.

- Čuli smo da (NATO) dopušta bombardovanje jugoslovenskih civila govoreći nam da je srpska policija ubila više nego mi, tako da je u redu bombardovati ne samo Srbe već i albanske izbeglice, ne samo odrasle nego i decu... Bilo je onih koji su branili bombardovanje Drezdena 1945. godine (100.000 mrtvih - ne možemo biti sigurni) ukazujući na Holokaust. Kao da jedno zverstvo zaslužuje drugo. I bez ikakve šanse da jedno spreči drugo. Čuo sam da smrt nekoliko stotina hiljada japanskih građana u atomskim udarima na Hirošimu i Nagasaki opravdavaju strašnim dejstvima japanske vojske u tom ratu. Pretpostavljam da ako uzmemo u obzir milione žrtava u svim ratovima koje su započeli nacionalni lideri u proteklih pedeset godina, neki pravedni Bog bi mogao da uništi ljudsku rasu - objavio je u julu 1999. u tekstu "Njihova zverstva i naša" dr Hauard Zin, ugledni istoričar i politikolog, profesor Univerziteta u Bostonu i veteran Drugog svetskog rata.

I američki general Vesli Klark u svojim memoarima ostavio je svedočanstvo protiv samog sebe: da je zahtevao odoborenje da svi objekti radija i televizije u Srbiji budu proglašeni legitimnim ciljevima i bombardovani. Želja mu je ispunjena i na dan obeležavanja 50-godišnjice NATO projektili su razorili zgradu RTS u Aberdarevoj i ubili 16 radnika nacionalne informativne kuće, a 16 ih je ranjeno.

Kao razlog da ne pokrene istragu ovog zločina, na koji je Amnesti internešnel posebno ukazivao, Del Ponteova je navela obrazloženje NATO: "Moramo direktno da udarimo na centralni nervni sistem Miloševićevog režima... Udari na TV predajnike i emisione objekte su deo naše kampanje za demontažu propagandne mašinerije SRJ koja je vitalni deo kontrolnog mehanizma predsednika Miloševića".

- Napad bi se mogao posmatrati kao deo opšteg trenda NATO koji ima za cilj demoralisanje srpskog civilnog stanovništva, što je politika koja predstavlja problem po međunarodnom pravu. Komentari NATO podržavaju tvrdnju da je propaganda bila glavni podstrek za napad. Na primer, u intervjuu za dokumentarni film Bi-Bi-Sija, premijer Velike Britanije Toni Bler se osvrnuo na bombardovanje RTS i nagovestio da je jedan od razloga zbog kojih je ova tv stanica bila meta bio njen video-snimak ljudskih žrtava NATO grešaka kao što je bombardovanje konvoja civila u Đakovici, koji su prenosili zapadni mediji i time potkopavali podršku ratu unutar Alijanse; "Ovo je jedan od problema vođenja sukoba u savremenom svetu komunikacija i vesti... Svesni smo da bi se te slike ponavljale i da bi postojalo instinktivno saosećanje sa žrtvama vojne kampanje" - naveo je američki pravnik Entoni Kolanđelo u naučnom radu "Manipulacija međunarodnim krivičnim postupkom: Odluka kancelarije nezavisnog tužilaštva MKSJ, da ne istražuje NATO bombardovanje u bivšoj Jugoslaviji".

Time je Karla del Ponte ispunila nalog svoje pokroviteljke Medlin Olbrajt da pruži privid pravnog legitimiteta NATO zločina nad Srbijom. Tužiteljka tada jedine supersile koja se skrivala iza Haškog tribunala nije se obazirala na kritike i nastavila je da svim silama kroz haške postupke stvori sliku o Srbima kao genocidnom narodu. Da NATO zemlje od iste politike nisu odustale, pokazala je i nedavno usvojena rezolucija o navodnom genocidu u Srebrenici.

RUSIJA I KINA I 2000. TRAŽILE DOKAZE DA ALIJANSA NIJE POČINILA ZLOČINE

Uloga Haga da "disciplinuje" Srbiju

NAMERA da bez ikakvih dokaza odbrani NATO i okrivi Srbe što su bombardovani je bila očigledna pa je na izveštaj Karle del Ponte 2. juna 2000. reagovao i Genadij Gatilov, tadašnji amabasador Rusije u UN.

- Ruska Federacija nameravala je da sarađuje sa Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju, ali sada ima ozbiljne rezerve u pogledu politizacije njegovog rada i pristrasnosti prema SRJ. Metode i organizacija rada Tribunala nisu u skladu sa ciljevima zbog kojih ga je Savet bezbednosti osnovao... Tribunal je zauzeo antisrpski stav, što pokazuje i činjenica da su 43 optužena - Srbi. Optužnice protiv srpskih lidera izazvale su antagonizaciju srpskog stanovništva i samog mirovnog procesa. Neprihvatljivo je da se optužnice koriste da se srpski političari primoraju na ustupke i poslušnost. Upotreba sile za lov na optužene, optužbe za ratne zločine od strane pripadnika NATO i nezakonita dela Sfora i kosovskih snaga (Kfor) su u suprotnosti sa mandatom Tribunala. Odluka da se ne istraže optužbe protiv NATO osoblja je preuranjena. Svaka tvrdnja mora biti detaljno istražena i Savet mora biti obavešten o nalazima istrage - bio je jasan Gatilov.

Kineski ambasador Šiu Čen u UN je nastavio u istom tonu, izrazivši nadu da će Tribunal sprovoditi pravdu na objektivan način, kako bi se sprečilo da on postane političko oruđe:

- Delegacija Kine deli stav da Tribunal za bivšu Jugoslaviju treba da istražuje aktivnosti NATO na Kosovu. Tužilac Del Ponte je izjavila da nema osnova za otvaranje istrage o navodima o nedelima NATO, ali tu izjavu treba potkrepiti dokazima.

ALBANCI KAO GLINENI GOLUBOVI

POVRATAK Albanaca u svoja sela koje ničim nisu ometale srpske snage bezbednosti bio je težak udarac za američku propagandu i to se moralo osujetiti. Albanska kolona je besomučno bombardovana u nekoliko navrata, masakriran je veliki broj žena i dece, ali naredbodavci zločina nisu računali da će on biti snimljen kamerama Radio-televizije Srbije i emitovan u ceo svet. Jezivi snimci spaljenih Albanaca neopozivo su svedočili da agresija NATO ne služi njihovoj zaštiti.

GRDELICA NA LAŽNOM SNIMKU

DEL Ponteova je kao "dokaz" da NATO nije sa namerom ubijao civile prihvatila falsifikovani snimak. Na njemu prikazano kako je avion Alijanse u dva navrata, usred bela dana, dva puta "promašio" ceo most i bombardovao voz u Grdeličkoj klisuri, bezobzirno ubijajući nevine civile.

Novinari koji su se dokopali snimka koji je po rečima komandanta NATO Klarka dokazivao da je voz išao veoma brzo i da je u stvari naleteo na raketu iz aviona, otkrili su da je snimak softverski ubrzan četiri puta i da je pilot izvršio hladnokrvno ubistvo.