NASELILI 12 CRNIH TRAVA: U program oživljavanja seoskih zajednica uloženo 1,7 milijardi dinara
UVEREN sam da će sela Srbije živeti, naravno ne svih 4.700 koliko ih je danas, ali živeće neka nova sela, organizovana na primereniji način. Nisam futurista i ne mogu da vidim kako će tačno izgledati, ali generacije koje dolaze znaće veoma dobro kako da ta sela organizuju. Pod uslovom da im omogućimo da planiraju, dogovaraju se i odlučuju. Ali i da im iz republičkog budžeta obezbedimo odgovarajući novac za te namene.
Ministarstvo za brigu o selu
Ovo je poručio ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, naglašavajući da problemi u seoskim zajednicama koje su decenijama zamirale, uprkos jakoj volji, ne mogu da se reše preko noći. Svesni da nije moguće oživeti svako selo, u ministarstvu koje brine o tim zajednicama rade na tome da zažive gravitacione tačke oko kojih se koncentriše ekonomski i kulturni život. Uprkos skromnom budžetu od 1,3 milijarde dinara (budžet Ministarstva poljoprivrede je 119 milijardi), ovo ministarstvo je do sada namenski osmišljenim programima iz različitih oblasti obuhvatilo 1.500 sela u 142 jedinice lokalne samouprave u Srbiji (od ukupno 179). Najzapaženiji je Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom kojim je predviđena dodela bespovratnih sredstava našim državljanima koji nemaju nepokretnu imovinu (osim poljoprivrednog zemljišta), i to: mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku. Privatna arhiva
Osnovano 1.100 zadruga
- I DOK se do 2017. godine gasilo i do 100 zadruga godišnje, za nekoliko godina osnovano je više od 1.100 zadruga koje obezbeđuju egzistenciju desetina hiljada ljudi - kaže Kostov. - Ustanovili smo i program dodele bespovratnih sredstava za manifestacije "Miholjski susreti sela", koji će se ove godine održati u 113 opština. Procenjuje se da će okupiti rekordnih 250.000 učesnika i posetilaca u više od 1.800 sela širom Srbije.
Prema podacima Odbora za selo SANU u Srbiji postoji oko 200.000 praznih seoskih kuća, 150.000 zvanično ima vlasnika, a za 50.000 ne zna se ko na njih polaže pravo.
- Cilj ovog programa je da napuštene kuće u ruralnim područjima oživimo, a da u isto vreme pomognemo mladim ljudima koji nemaju krov nad glavom. Za njegovu realizaciju do sada je izdvojeno 1,7 milijardi dinara - kaže za "Novosti" Risto Kostov, sekretar Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. - Naseljavanjem opustelih predela naše zemlje, aktivira se privredni potencijal tih krajeva, jer novim stanovnicima su potrebni prodavnica, ambulanta, apoteka, škola, sportski tereni... Ministarstvo za brigu o selu
Do sada je oko 3.000 porodica, od kojih je većina sa decom, dobilo krov nad glavom, odnosno 12.000 ljudi mlađih od 30 godina otključalo je "zakatančene" domove. A to je kao 12 Crnih Trava!
- Oko 1.000 gradskih porodica, uglavnom sa decom, rešilo je da u selima gradi budućnost - ističe Kostov. - Tako se menjaju stvari na terenu. Naseljavanjem praznih seoskih kuća postižemo tri strateška cilja - populacioni, demografski i vojnobezbednosni. Populacioni - odmah dobijamo mlado stanovništvo,ekonomski - u sela odlazi radno sposobno stanovništvo, vojnobezbednosni - ne sme da nam se dogodi, kako ističe ministar Krkobabić, "usud puste zemlje", pogotovo u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.
Svakodnevno u Ministarstvo stiže između 10 i 15 prijava za besplatnu kuću na selu. Prema rečima ministra Krkobabića i uz političku volju predsednika Aleksandra Vučića, "otključavaće" onoliko napuštenih kuća, koliko bude zahteva mladih.
- Stotine mladih parova koji su se uselili u napuštene kuće je sa visokim obrazovanjem - doktori poljoprivrede, tehnolozi, veterinari, nastavnici, ekonomisti, pravnici... Na selo su otišli i medicinski radnici, mehaničari, stakloresci, poljoprivredni tehničari, konobari, frizeri, trgovci, krojači - kaže Kostov. - Neki od njih su pokrenuli i ozbiljne poslove. Tako u Knjaževcu uspešno radi kompanija za proizvodnju primame za ribolov, u Malom Crniću otvorena je vinarija čija vina već ubiraju nagrade, lešnike su posadili dobitnici kuće u Dubnici kod Vranja. Ozbiljne plantaže pod lekovitim biljem podigao je par sa troje dece u Begejcima kod Žitišta.
Nije isto što i poljoprivreda
- SELO 21. veka ne izgleda isto kao ona iz 19. ili 20 - podseća Kostov na izjavu ministra Krkobabića. - I selo nije jednako poljoprivreda! Selo je zajednica ljudi, a poljoprivreda je privredna grana. Unapređenje kvaliteta života na selu moguće je uz četiri stuba: izvori egzistencije, infrastruktura, društveni standard i zaštita životne sredine i negovanje zavičajne tradicije i kulture. Ovim oblastima bave se druga ministarstva sa pripadajućim budžetima.
Najviše kuća useljeno je u Vojvodini, a prednjače Sombor - 160, pa Bačka Palanka - 154. U Bačkom Petrovom Selu u Bečeju, gde su oživele 84 napuštene kuće, otvorena je još jedna grupa u vrtiću. I jug Srbije menja svoj izgled. U selu Željuša, kod Dimitrovgrada, došlo je 14 porodica. Prema proceni agroekonomiste Milana Prostrana, naseljavanjem praznih seoskih kuća sa okućnicom u funkciju je stavljeno oko 1.000 hektara
donedavno zaparloženog poljoprivrednog zemljišta.
- Planiramo ove godine da pokrenemo program koji predviđa do 10.000 evra za pokretanje poslova u vezi sa poljoprivredom, starim i novim zanatima, etno-turizmom. Veliko interesovanje vlada za obnovu vodenica potočara - kaže naš sagovornik. - Kupovinom minibuseva omogućen je kvalitetniji život u ruralnim sredinama. Prednost je data najugroženijim, najrazuđenijim i loše povezanim selima, kao i onima koja do sada nisu imala nijedan vid organizovanog prevoza. Do sada su kupljeni minibusevi za besplatan prevoz u 78 jedinica lokalne samouprave, pa su meštani više od 1.500 sela rešili problem. Četiri vozila otišla su na Kosovo i Metohiju. Sve programe Ministarstvo realizuje uz partnersku saradnju sa Odborom za selo SANU.