Argeta je već godinama mesna i riblja pašteta broj 1 u Evropi

- Svesno smo odlučili da se odreknemo aditiva. Kao jedan od vodećih brendova na tržištu, osećamo dužnost i obavezu da svojim potrošačima osiguramo kvalitetnu i bezbednu hranu bez ikakvih dodataka - kaže generalni direktor Atlantic Droge Kolinske, Enzo Smrekar.

Enzo Smrekar je u multinacionalnoj kompaniji Atlantic Grupa potpredsednik za delikatesne namaze, Donat i internacionalizaciju i generalni direktor Atlantic Droge Kolinske. S njim smo razgovarali o tome kako je Argeta postala vodeći brend paštete u Evropi.

Kakvo je stanje na evropskom tržištu mesnih i ribljih pašteta? Kako je podeljeno tržište, ko su glavni igrači? Gde se nalazi Argeta?

Argeta je jedini multinacionalni brend pašteta u Evropi. Prodaje se na nekoliko tržišta. Nakon osvajanja regiona Adriatik, a tu smo prvi u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Severnoj Makedoniji, i zauzimamo čvrsto drugo mesto u Srbiji, postali smo prvi u Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj, a rastemo i u Švedskoj. Na pomenutim tržištima po pravilu se susrećemo sa lokalnim brendovima koji su ograničeni uglavnom na lokalno tržište. Na osnovu istraživanja svetski poznatog istraživačkog instituta Nilsen, Argeta je 2018. godine osvojila prestižnu titulu mesne paštete broj 1 u Evropi. Dve godine kasnije to je nadogradila titulom mesne i riblje paštete br. 1 u Evropi i još uvek drži to mesto. Inače, Argeta je prisutna na 36 tržišta, i mnogi bi se prijatno iznenadili kada bi je našli na policama prodavnica u SAD-u, Kanadi, pa čak i Australiji.

Zanimljivost...

To je delimično povezano sa činjenicom da su paštete obično jedan od proizvoda u mesnoj industriji. Konkurenti nude sve, od sirovog mesa do viršle i salame... . Zato im nedostaje strategije, znanja i fokusa da sve izgrade oko jedne kategorije. Argeta, međutim, proizvodi samo paštete i bavi se samo time. Pre nekoliko decenija, preciznije 1963. godine, nastala je kao nusproizvod proizvodnje Argo kockica za supu. Tada je ostajalo kvalitetno kuvano meso od koka-nosilja koje su samleli, dodali biljno ulje i začine i na tržište lansirali veoma kvalitetnu paštetu. Ta pašteta je bila veoma dobro prihvaćena na tržištu. Prodaja je počela da raste i bez reklama i 1977. je dobila ime Argeta. Mi nismo mesna industrija koja se bavi ostacima iz proizvodnje, kao što su pileće nogice i glave. Za svoju proizvodnju kupujemo čisto meso za paštetu, što znači prednost i u smislu kvaliteta i ukusa. Budući da su naši proizvodi proizvedeni od čistog mesa, samim tim su i bez ikakvih aditiva, a zahvaljujući sterilizaciji finalnog proizvoda, i bez konzervansa. Jedini smo svoju fabriku otvorili za javnost. Na stranicama Argete objavili smo formular pomoću koga svako može da se prijavi za obilazak proizvodnog pogona. Zbog veoma strogih higijenskih i bezbednosnih zahteva, grupe su ograničene na najviše deset osoba. To radimo jer nemamo šta da krijemo.

Koja kategorija pašteta je jača: od mesa ili ribe?

U suštini je tržište ribljih pašteta relativno malo. Ako pogledamo u prošlost, paštete su uglavnom bile na bazi svinjskog mesa, ali je Argeta uvela novi standard sa kokošjim mesom. Paštete na bazi ribe postale su aktuelne dolaskom Argete od tune, koja je odmah zauzela vodeću poziciju. Setite se, pre toga je dominirala samo riblja konzerva. Posle uspeha Argete od tune, i drugi su počeli da prave riblje paštete.

A šta je sa paštetama od svinjskog mesa?

Argeta je razvijena na bazi kokošjeg mesa i nikada nismo pravili paštetu od svinjskog mesa. Prepoznali smo živinsko meso kao prednost. To nam je omogućilo da među prvima dobijemo halal sertifikat (proizvodnja u skladu sa islamskim standardima, op.a.) za proizvodnju Argete. To je važno za neka tržišta kao što su BIH, Severna Makedonija i druga tržišta na kojima se očekuje halal standard.

Čini se zanimljivo i to da u segmentu pašteta nema drugih multinacionalnih kompanija?

Kao što je rečeno, pašteta je u osnovu samo jedan od proizvoda velikih mesnih industrija. Naš pristup je u suštini strategija internacionalnog nišnog igrača. Sa Argetom ćemo uskoro ostvariti blizu 150 miliona evra prihoda godišnje. To nas čini apsolutnim brojem jedan, što je na regionalnom nivou mnogo, ali globalno još nije.

Gde su mogućnosti rasta?

U okviru strategije, zainteresovani smo za tri stuba rasta. Prvi je da motivišemo više ljudi da koriste Argetu i da je koriste češće. Drugi stub je teritorijalno proširenje. To su zemlje poput Španije, Poljske, Češke, Slovačke, Rumunije. Sada smo usredsređeni na Nemačku, gde smo broj jedan po konzervisanim paštetama, sa rastom od 20 odsto godišnje. Treći segment je širenje na kategorije srodnih namaza. Prošle godine smo lansirali liniju Argeta veggie, a ponosni smo i na svoj prvi bezmesni namaz sa ukusom mesa u svetu – Argeta meatless. Ti proizvodi ukusom i izgledom podsećaju na meso. Segment potrošača proizvoda bez mesa se povećava, te kupce zovemo fleksitarijanci: jedu sve vrste hrane, ali iz raznih razloga žele da ograniče ili smanje potrošnju mesa. Takvih potrošača ima dosta, posebno među mladima.

Određen rast prodaje generišu i specijalni projekti, na primer Argeta exclusive u crnoj ambalaži, pripremljena po vrhunskim recepturama najboljih kuvara, uključujući i one nagrađene Mišelinovim zvezdicama. Sa njima ostvarujemo važnu misiju Argete vezanu za demokratizaciju brenda. Pašteta po vrhunskoj recepturi, dostupna svima na policama prodavnica za manje od dva evra. U restoranu bi takvo jelo koštalo, recimo, 10 evra po osobi. Još jedan takav projekat je pastrmka iz Kosjerića, kada smo za vreme pandemije Covid-19 zajedno sa Mercatorom spasili malu privredu u Zlatiborskom okrugu, otkupili svu zalihu pastrmke koja je ostala u gazdinstvu porodice Đokić i napravili paštetu Argeta Kosjerićka pastrmka, koju smo prodavali u Mercatorovim prodavnicama.

Kupujete samo najbolje sirovine. Kakvo je stanje na tržištu sirovina: mesa, ulja, začina...?

Kupujemo koke-nosilje. To tržište je povezano sa industrijom konzumnih jaja. Zbog testenine, najveći potrošači jaja su Italijani, zato mnogo koka uvozimo i odatle. Tržište je stabilno, sa povremenim poremećajima zbog izbijanja ptičjeg gripa. Energenti, kao i sve druge sirovine i ambalaža koju kupujemo beleže veoma visok rast cena u poslednje tri godine, što je poskupelo proizvodnju. Odlučili smo da budemo što solidarniji sa svojim potrošačima u amortizaciji tih povećanih troškova, pa smo svesno smanjivali dobit iz poslovanja uz niža poskupljenja proizvoda.

Dakle, poslovno niste u povoljnom položaju?

Svesno. Potrošač je u centru našeg poslovanja. Mnoga kvalitativna istraživanja koja naručujemo da bismo bolje razumeli svoje potrošače ukazala su na značajan pesimizam među potrošačima. U takvoj situaciji visoka poskupljenja mogu da nanesu veliku štetu ovoj kategoriji. Ali, tačno je i to da kvalitet košta. Zahvaljujući obimu imamo bolju pregovaračku poziciju u kupovini i dobro znamo koliko košta jedinica proizvoda. Godišnje napravimo 150.000.000 pakovanja Argete. Svake sekunde širom sveta otvara se sedam Argeta. Mnogi nas kopiraju, koriste slična pakovanja, boje, piktograme i prodaju po nižoj ceni. Znamo da jednostavno nije moguće da neko drugi bude toliko jeftiniji uz isti kvalitet.

Pileće ostatke ne prerađujete?

Pileći ostaci uopšte ne ulaze u našu fabriku. Kupujemo koke od kojih i vi kod kuće kuvate pileću supu. Bez vratova, nogu, glava. Skuvamo ih, otkostimo i sameljemo meso. Za Argetu od tune koristimo komade ribe koji bi bili pogodni i za roštiljanje. To zaista iznenađuje posetioce fabrike. Ponekad se ta kuvana tunjevina sa dodatkom kapi maslinovog ulja i soli nudi na degustaciju. Proizvodnja je potpuno automatizovana. Ljudski faktor je mali. Proces je brz i efikasan. Na kraju se proizvodi sterilišu kako bi se osigurala njihova potpuna bezbednost bez konzervansa.

Šta je sa aditivima?

Svesno smo odlučili da se odreknemo aditiva. Kao vodeći proizvođač osećamo dužnost i obavezu da svojim potrošačima obezbedimo kvalitetnu i bezbednu hranu, bez aditiva – bilo da su u pitanju konzervansi, pojačivači, boje, nitrati... bilo šta što se može dodati prerađenom mesu. Poboljšanje nutritivne vrednosti naših proizvoda jedna je od Argetinih obaveza u pogledu održivosti, koje smo napisali u izveštaju o održivosti naše robne marke, koji je dostupan na zvaničnim stranicama Argete. Industrija mesa mora u proizvodnji da obezbedi kancelariju u kojoj je prisutan veterinar, tako da samo državni službenik može da pusti proizvod u promet. Ništa se ne može sakriti ili preskočiti.

Sadržaj je vrhunski. A od čega je ambalaža?

Od dobavljača kupujemo ambalažu koja je proizvedena od recikliranog aluminijuma. Aluminijum je najbolji od svih materijala za reciklažu. Može se reciklirati beskonačno. Najodrživiji je. Aluminijum omogućava hermetičko zatvaranje proizvoda koji se zatim i steriliše. U ambalaži takođe postavljamo industrijske standarde koje drugi slede. Nažalost, to znači da moramo da se bavimo i kopijama svojih proizvoda, u vidu ambalaže, poklopca i slično.

Koliko ulažete u marketing?

U industriji proizvoda široke potrošnje neka vrsta standarda je ulaganje osam do dvanaest odsto prihoda u marketing. Prilikom ulaska na tržište taj procenat je obično veći. Često, na primer kod sponzorstava, nije reč samo o oglašavanju, već o društvenoj odgovornosti, što je jedno od naših opredeljenja u smislu održivosti. Sponzorišemo Košarkaški klub Cedevita Olimpija, Skijaški savez Slovenije, alpske skijaše, biatlonce i skakače, dve mlade nemačke biatlonke, hrvatske alpske skijaše i austrijske atletičare. Takođe smo sponzori internacionalnih skijaških događaja u zemlji i inostranstvu, jer nam to omogućava da se time i približimo mnogim svojim potrošačima u Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Skandinaviji. Na tržištima na kojima smo snažno prisutni, trudimo se da budemo lokalno relevantni. Na primer, biatlon je drugi najpopularniji sport u Nemačkoj i za Argetu je važno da bude sponzor dvema biatlonkama koje dolaze u prvi plan. To nam omogućava da budemo prisutni u nemačkim medijima, lokalnim TV reklamama na lokalnom jeziku i sl.

Prodajete više od 150 miliona doza. Jako brzo rastete. Da li su vam dovoljne dve fabrike?

U poslednje dve godine mnogo smo uložili u renoviranje, nove proizvodne linije i dodatnu automatizaciju, zbog čega smo izuzetno povećali kapacitete u obe fabrike, u Sloveniji i Bosni i Hercegovini. U Srbiji, u Igrošu pod Kopaonikom, pored proizvodnje džemova i ajvara pod brendom Bakina Tajna, pokrenuli smo i proizvodnju veganskih proizvoda Argeta veggie za sva tržišta. Istovremeno, imamo i uslužnu proizvodnju u SAD-u, u Pensilvaniji. Tim kapacitetima pokrivamo tržište u SAD-u i Kanadi. Sve navedeno nam garantuje dovoljne kapacitete za narednih nekoliko godina.