SLAVKO MILANOVIĆ: Sekli su uši, noseve Srbima koji nisu pobegli u šume Kozare

Potresna priča o šestogodišnjem dečaku koji sa porodicom završava u Jasenovcu počinje početkom aprilskog rata i slomom vojske Kraljevine Jugoslavije.

Rođen je 1936. godine, u siromašnoj seljačkoj porodici, Slavko je početak rata dočekao sa majkom i mlađom sestrom. Otac je bio u kraljevskoj vojsci, prvo u Dubrovniku, a posle u Kotoru gde je dočekao kapitulaciju.

Zajedno sa drugima iz tog kraja otac je, kako kaže Milanović, krenuo kući, dok su neki uglavnom iz Srbije i Crne Gore otišli u četnike.

Stigli su vozom do Slavonskog Broda, gde su svi zarobljeni od Nemaca i upućeni logore u Nemačku.

-Potičem iz sela Međuvođe u srcu Knežpolja, podno same Kozare, na relaciji Kozarska Dubica – Prijedor, počinje Slavko Milanović svoju životnu priču.

U Jasenovac je stigao, priča Milanović, kao jedno do hiljade dece sa Kozare, posle razbijanja partizanskih jedinica na planini i hvatanja desetina hiljada civila u zbegovima.

-Sva sela ispod Kozare gravitirala su ka Hrvatskoj, desnoj obali Une, Sane i Save. Ustaše su odmah po osnivanju NDH upadale u taj kraj. Prvo su palili i pljačkali, potom su počeli i da ubijaju stanovništvo. Mi smo onda bežali u šumu u Kozaru. Nama je majka Kozara, kaže Milanović. - Svako veče majke su upućivale decu u šumu. Bile su neke bačije, tamo gde su čuvali stoku i mi smo do jutra ostajali u šumi.

Prvi stravični zločini dogodili su se tokom napada 18. januara 1942. godine. Posle celodnevne borbe Nemaca sa partizanima, neprijatelji su pokupili sve starije muškarce od 15 godina i odveli ih sa sobom. Neki su misli da im neće biti ništa i nisu hteli da beže.

-Nemci su ih sve predali ustašama među kojima je bilo i muslimana. Ustaše ih nisu ubili oružjem, već su iz izmasakrilali. Odsekli su im uši, noseve, ruke polomili, i maljevima ubili. Majka i strina su jedva prepoznale telo stradalog strica, kaže Milanović...

Kompletnu ispovest možete pogledati u video materijalu ispod: