NAUČIO NAS VERI, MOLITVI I LJUBAVI Irinej: Jedan od svetih otaca pravoslavne crkve
JUSTIN Ćelijski bio je vulkanska ličnost, kako ga je neko nazvao, čovek pun života koji je više trčao nego hodao. U isto vreme zračio je unutrašnjom lepotom, molitvenošću, prosvećenošću. Sećam se kako je besedio nedeljom i praznicima, često u polupraznoj crkvi, ali on je, sa istom pažnjom i ozbiljnošću, govorio kao da pred sobom ima celu akademiju nauka ili bar pola univerziteta. Bio je izuzetan teolog i njegovo bogoslovlje jedan je od najvećih pravoslavnih bisera.
Foto: Instagram printskrin/porfirije_patrijarh
Ovako je sinoć govorio episkop bački Irinej na svečanoj akademiji povodom 130 godina od rođenja, 45 od upokojenja Justina Ćelijskog kojoj je prisustvovao i patrijarh Porfirije. Događaj u beogradskom Pozorištu na Terazijama okupio je mnogobrojne sveštenike i druge poštovaoce lika i dela ovog velikog duhovnika.
Svečanost je započela narodnim napevom "Hristos voskrese" u izvođenju hora Bogoslovije "Sveti Sava", pod dirigentskom palicom Branka Tadića. Atmosfera u pozorištu bila je svečana i dostojanstvena, a nastup hora publika je pozdravila gromkim aplauzom.
Usledio je dramski prikaz pod nazivom "Prepodobni ava Justin - riznica duha i premudrosti". Dramski umetnici Andrej Šepetkovski u ulozi Justina Ćelijskog, Đorđe Kreća kao akademik Vladeta Jerotić i Milena Jakšić kao monahinja iz manastira Ćelije, majstorski su dočarali život i duhovnu dubinu ovog svetitelja. Publika je bila dirnuta emotivnim i snažnim porukama koje su prenete kroz predstavu.
U inspirativnoj besedi, episkop bački Irinej podsetio je na značaj dela Justina Popovića, ističući njegov doprinos ne samo duhovnom, već i kulturnom životu srpskog naroda. Vladika Irinej se prisetio vremena koje je proveo sa njim kao mladi student teologije u manastiru Ćelije. Istakao je da je njegov prvi utisak o Justinu nezaboravan i da će biti utisnut u njegovu dušu do kraja života. Foto: J.S.
- Prema svima se odnosio, kako je drugima savetovao, na golubijim nogama, odnosno blago, sa beskrajnim poštovanjem prema svakoj ličnosti. Za njega je svaki čovek ikona božja a čovečanstvo veliki božji ikonostas. Naravno da je umeo da prekine onoga ko je došao da praznoslovi, a ne da čuje reč iz života ili da učestvuje u dijalogu o istinskom smislu života. Za mene kao studenta teologije u to vreme bilo je posebno zanimljivo njegovo bogoslovlje, njegov molitveni lik, lik liturga, sveštenoslužitelja. Te dve dimenzije u njegovoj ličnosti bile su nerazdeljivo spojene. I bile su živa ilustracija, označene, bogoslovske istine, po kojem pravilo molitve, istinsko liturgijsko pravilo, Lex orandi, kako obično bogoslov kaže, predstavlja izvor i nadahnuće za pravilo vere, za Lex credendi.
Rođen kao Blagoje Popović, otac Justin je u manastir Ćelije došao prinudno posle Drugog svetskog rata kao jedan od "opasnih građana" po novu vlast. Tu je bio više od 30 godina i napisao knjige koje su prevođene na nekoliko desetina jezika. Ta dela obeležila su srpsku teologiju i filozofiju. Za svetitelja SPC je proglašen 2010. godine.
- Njegovo bogoslovlje bilo je plod njegovog živog liturgijskog susreta sa živim oličenjem Hrista - nastavio je Irinej. - On nikada, uveren sam, baš nikada, nije bogoslovstvovao samo teoretski ništa, već uvek na osnovu nečega što je naučio upravo iz unutrašnjeg, dubokog doživljaja. Tako da se za njegovu teologiju može s punim pravom reći da je bila doživljajno i blagodatno bogoslovlje, koje izvire iz susreta i bogozajedništva ili čak i bogoviđenja. Molitvenik u njemu, sveštenoslužitelj, liturg svakodnevni, davao mu je inspiraciju, nadahnuće, za živi liturgijski odnos prema svemu oko sebe, pre svega prema živim ljudima.
Kako je istakao, Justin je, s jedne strane, bio beskrajno veran predanju crkve i profesionalnom bogoslužbenom ustavu crkve, ali je, u isto vreme, kad god je realna duhovna potreba toga nalagala, umeo da odlučuje i stvara i sam, na licu mesta. Bio je stvaralac liturgijskih tekstova i pesama, i divnih bogosluženja i molitava, koje su odmah spontano ulazile u bogoslužbenu upotrebu, kako u samom njegovom manastiru, tako i mnogo šire.
Grmeo protiv komunizma
MANASTIR Ćelije, dok je u njemu boravio otac Justin, bilo je mesto poklonjenja mnogih bogotražitelja iz celog sveta, kao i mladih intelektualaca, od kojih su neki upravo nadahnuti njegovim besedama odlučili da se zamonaše. Pored episkopa bačkog, njegova duhovna čeda bili su mitropolit Amfilohije i episkop Atanasije. Kao gimnazijalac, ocu Justinu u Ćelije je dolazio i patrijarh Porfirije, a propovedi ave Justina rado je slušao akademik Vladeta Jerotić.
- Grmeo je protiv komunizma - govorio je Jerotić. - Nije politizirao, bitne stvari govorio je iz Jevanđelja. Kada je grmeo protiv komunizma, ja trunku mržnje u njemu osetio nisam. Otac Justin je divne propovedi na srpskom jeziku imao.
Veliki ugled Justin Ćelijski uživa u Grčkoj, na Svetoj Gori ga smatraju svojim, iako nikada na tlu monaške države nije fizički boravio.
- U svakoj od dimenzija njegove prebogate ličnosti, o dogmatičaru, hrišćanskom filozofu, pastiru crkve, duhovniku, podvižniku, propovedniku, čoveku molitve moglo bi se mnogo govoriti. Njegov prijatelj iz atinskih dana nazivao ga je savešću srpske crkve. On je zaista kao teolog jedan od svetih otaca pravoslavne crkve.
Učenik Justina Popovića završio je svoju besedu rečima koje je o njegovom učitelju juče u Hramu Svetog Save izrekao patrijarh Porfirije: "Ava Justin nas je naučio veri, naučio molitvi, naučio ljubavi".
Svečanost je završena himnom Svetom Savi koju je, takođe, izveo hor Bogoslovije. Organizaciju i realizaciju svečane akademije podržale su informativna služba SPC i televizijska produkcija Eparhije bačke. Značajan doprinos dali su Bogoslovija Svetog Save u Beogradu i Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice.