4.000 TELA ČEKA DOSTOJNU SAHRANU: Dvadeset šest godina od prvih otmica na Kosmetu i 33 na području bivše Jugoslavije, proces potrage stoji

Na tom području, kako je navela, otkriveno je šest masovnih grobnica - na Radonjićkom jezeru, krematorijumu Klečka, Volujku, Belaćevcu, Lapušniku...

- Četrnaestog maja iste godine usledilo je kidnapovanje Žarka Spasića iz kruga Belaćevačkih rudnika, kod Obilića, a 22. juna, sa radnih mesta kidnapovano je i netragom nestalo još deset belaćevačkih rudara. U julu iste godine prisilno su oteti i u manastir Zočište odvedeni svi žitelji Velike Hoče, Opteruše i Retimlja, kao i Srbi iz Orahovca. Uz posredovanje Međunarodnog Komiteta Crvenog Krsta, žene i deca su oslobođeni, a četrdesetoro muškaraca su pripadnici takozvane OVK odveli u logore za Srbe, iz kojih se niko od njih kući nije vratio. Pripadnici OVK su nakon zarobljavanja svoje žrtve zlostavljali, masakrirali, streljali, a one koje je zaobišao puščani metak, stigao bi hitac iz pištolja. Njihova jedina krivica bila je što su Srbi ili Albanci koji nisu hteli da se priključe OVK - kazala je Šćepanović.

Gordana Đikanović iz istog udruženja navela je da se ni posle četvrt veka ne zna koliko je Srba na KiM postradalo, koliko je manastira izgorelo, koliko je domova uzurpirano.

- Zanemaruje se da su kosmetski Srbi narod nad kojim je izvršen genocid. Od 250.000 prognanih vratilo se jedva dva odsto. U poslednje tri godine ne sastaje se Radna grupa Beograd - Priština za nestala lica, pa čak i ako se ekshumira i identifikuje neko lice, to će stajati dok Radna grupa ne verifikuje podatke do kojih se došlo. Porodice su ljute, a oko 570 Srba i nealbanaca vodi se kao prisilno nestalo - kazala je Đikanović.

Mirjana Božin, predsednica Srpske Koordinacije, krovnog udruženja porodica nestalih, podsetila je da je prošlo 33 godine od prvih nestanaka u Hrvatskoj, i posle u BiH:

- I dalje se na prostoru bivše Jugoslavije traži 9.750 lica, od čega 3.700 srpske nacionalnosti. Nismo zadovoljni jer su procesi ekshumacija i identifikacija spori, a potpisani protokoli i sporazumi se ne primenjuju. Poznate grobnice se ne ekshumiraju. Ide se logikom "nema tela, nema ni zločina". U mrtvačnicama širom bivše Jugoslavije ima oko 4.000 posmrtnih ostataka: u Bosni 2.700, u Prištini 400, u Hrvatskoj 900. Izgovor je da nema poklapanja krvnih i koštanih uzoraka - konstatuje Božin, i dodaje da je uz to urađeno oko 4.000 pogrešnih identifikacija, što znači da je neko sahranio nekog tuđeg.

Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, pomenuo je ilegalne zatvore na KiM, od kojih je jedan bio ispod prozora kuće Ramuša Haradinaja, i o kojima se, baš kao i u slučaju Žute kuće, istraga nije pomerila sa mrtve tačke.

Odalović je pokazao i papir - dnevnik onih koji su čuvali logor u Likovcu, jedan od oko 140 ilegalna zatvora na KiM i dodao da srpska strana uporno insistira da se jedna lokacija u neposrednoj okolini pretraži.

- Sve ove nevine žrtve zaslužuju da se pomenu i da o njima stalno pričamo - kazao je Odalović, i dodao da se najveći broj kidnapovanja i zločina desio posle 10. juna 1999, kada je 50.000 dobro opremljenih međunarodnih vojnika došlo na područje KiM. - Pitao sam ove nedelje kabinet Lajčeka da li imaju snage da proces potrage za nestalima vrate u život, u normalne tokove. Dok je ovakva situacija, daleko smo od pormirenja i stabilizacije odnosa. Tela se nalaze ili na Kosovu i Metohiji, ili u Hrvatskoj, ili u BiH. Ako ima još neka grobnica u centralnoj Srbiji, bez zadrške ćemo po zahtevu za traženje postupiti. Za razliku od Prištine i Zagreba, mi imamo podršku vrha države da istražimo svako mesto za koje postoji sumnja. Spreman sam da razgovaram i sa albanskim porodicama i objasnim im gde je zakočilo, jer porodice trpe zbog pitanja politike.

Ljubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, izrazio je žaljenje zato što potraga za nestalima toliko dugo traje. On je pozvao porodice nestalih koje to nisu učinile do sada da otvore zahtev za traženje i daju krv za DNK analizu, bez čega nema uspešne potrage.