SVUDA POĐI, NA TMF DOĐI: Vratili se uspešni postdiplomci posle školovanja u Evropi

Vasilije je osnovne studije završio sa prosekom 9,32, smer inženjerstvo zaštite životne sredine. U vreme kada je trebalo da upiše master, korona je bila u punom jeku i mnogi univerziteti zatvarali su konkurse za strane studente, a procedure za upis bile su komplikovane. Ipak, uspeo je da upiše poslediplomske studije na Univerzitetu za hemiju i tehnologiju u Pragu.

- Sistem predavanja mi se veoma dopao, plan i program je sličan našem, pa je sam prelazak bio bezbolan. Ipak, razlika je u tome što osnovne studije tamo traju tri godine, plus dve godine mastera, a ovde su četiri plus jedan. Dosta predmeta su mi, srećom, priznali, ali sam ipak ostao dve godine na univerzitetu. Posebno mi se svidelo to što profesori zaista imaju odnos prema nama kao prema kolegama, sve može da se reši, za ispite se dogovaraju termini koji odgovaraju i nama i predavačima - priča Vasilije za "Novosti".

Stranih studenata je u njegovoj grupi bilo četvoro, a na svakom predmetu 20-30 njih, od kojih su neki bili na razmeni, sa najboljih univerziteta. Na predavanjima je bilo mnogo međusobne diskusije i debate, a bilo je i predmeta sa kojima se Vasilije prvi put sreo, poput "zelene hemije". Studentska razmena je, primećuje, daleko češća u inostranstvu nego kod nas, jača je mreža povezanosti između univerziteta. Kako kaže, dragoceno mu je bilo ne samo stručno znanje koje je stekao, već i drugačija perspektiva, drugačiji pogled na mnoga životna pitanja. U kampusu, u kom je živeo, postoji organizacija koja se bavi razmenom studenata i koja je organizovala kulturne večeri, gde su mladi predstavljali svoje zemlje, kulturu, kuhinju, način života. Takođe su organizovani izleti po Češkoj.

Vasilije je odbranio master temu "Merenje emisija i sagorevanje drvnog peleta kao goriva" sa čistom desetkom i postao nosilac "crvene diplome":

- Da biste dobili crvenu diplomu, potreban vam je visok prosek, master rad položen sa 10 i desetka na državnom ispitu koji se polaže posle svakog stepena školovanja i sadrži 10 predmeta. To je stres, ali je ujedno i jako korisno, jer ti pomogne da povežeš svo prethodno znanje u celinu. Na kraju sam dobio diplomu master inženjera zaštite životne sredine.

Na pitanje zašto je odlučio da se vrati, kaže da je od početka znao da će doći nazad i to baš na fakultet sa kog je potekao. U toku master studija održavao je kontakte sa ovdašnjim profesorima, a po povratku, upisao doktorske studije na TMF. Izabran je za istraživača-pripravnika.

- Voleo bih da ostanem na fakultetu i bavim se zagađenjem vazduha - kaže Vasilije i dodaje da mu je život i studije u Češkoj olakšala Dositejeva stipendija za mlade talente, koja mu je pokrila i troškove fakulteta i doma.

Dositejevu stipendiju dobio je i Đorđe Ogrizović, koji je bio u istoj generaciji sa Vasilijem, diplomirao je na TMF sa 9,4 i upisao master studije na Univerzitetu Kembridž - inženjerstvo za održivi razvoj. U Britaniji je proveo godinu dana: tri semestra, plus leto tokom kog je pisao disertaciju.

Predavanja nisu držali samo profesori, već i eksperti iz različitih oblasti, kaže Đorđe:

- Osim predmeta iz inženjerskog korpusa, bilo je i onih koji bi se ovde mogli svrstati u društvene nauke. U pitanju je posmatranje održivog razvoja kroz najrazličitije aspekte, koji podrazumevaju i komunikaciju npr. sa donosiocima odluka. Bilo je i predmeta u okviru njihove biznis škole. Tamo sam čuo i za neke za koje ovde nikad nisam, iako se bavim inženjerstvom zaštite životne sredine još od srednje škole, kroz Istraživačku stanicu Petnica i Centar za talente, a tokom osnovnih studija išao sam na inostrane seminare. Sve je to bila velika prednost.

U master disertaciji bavio se ispitivanjem upravljanja vodnim resursima tako da se voda različitog kvaliteta upotrebljava za različite potrebe. Recimo, prikupljena kišnica da bude iskorišćena za zalivanje zelenih površina. Takođe, u fokusu je i postavljanje takvog sistema koji će biti otporan na klimatske promene. Učio je i o recikliranju otpadnih voda npr. za proizvodnju veštačkog đubriva.

U njegovoj grupi bilo je 33 ljudi, od kojih je većina imala tridesetak godina, a samo je njih troje bilo u ranim dvadesetim. Bili su podeljeni u grupe i svaki student imao je šansu samo jednom da padne ispit. Ukoliko ga padne dva puta, gubi pravo na master studije. Život na univerzitetu organizovan je po sistemu koledža, sa različitim kulturnim, sportskim i sličnim aktivnostima. Đorđe je bio aktivan u okviru društva za zaštitu životne sredine.

Budući da su studije bile veoma skupe, osim Dositejeve stipendije, da plati školarinu pomogle su mu i različite fondacije i kompanije svojim donacijama, između ostalog Fondacija "Studenica", koju je organizovala naša dijaspora, kao i Dijaspora za maticu.

Master rad je odbranio i završio studije u prvoj klasi. On je četvrti student iz Srbije koji je završio te master studije u Kembridžu za dve decenije, koliko postoje. Najviše naših studenata na Oksfordu i Kembridžu bavi se matematikom i fizikom, a jedan broj i biologijom.

Iako mu je trebalo malo više vremena da nostrifikuje diplomu, jer je britanski sistem ocenjivanja drugačiji, danas je na TMF na doktorskim studijama i radi kao asistent na katedri za zaštitu životne sredine. Doktorat mu je tematski usmeren na tretman otpadnih voda.

- Pobornik sam stare poslovice "Svuda pođi, ali kući dođi" - kaže Đorđe. - Od početka sam želeo da se vratim i postojala je mogućnost da se angažujem na fakultetu. Voleo bih da se dalje usavršavam i bavim saradnjom sa industrijom. Preporučujem odlazak studentima u inostranstvo na usavršavanje bar na godinu dana jer je izuzetno koristan. Mobilnost je jedna od najdragocenijih stvari koja nam je omogućena, jer stičemo neprocenjivo iskustvo.