SVEDOK, UČESNIK I TUMAČ EPOHE: Protekla je decenija od kada se Dobrica Ćosić preselio u sećanja

U razvijenijim kulturama takvim veličinama bave se čitavi timovi ili instituti. Kod nas to nije slučaj, iako se i ovde pišu knjige o Ćosićevom opusu. Na srpskom jeziku već ih je više nego što je na bibliotečkim policama knjiga koje je sam Ćosić napisao. Danas skoro ne postoji porodica koja u svojoj kućnoj biblioteci nema neku Ćosićevu knjigu ili knjigu o njemu. I jedne i druge štampaju se, za naše prilike, u ohrabrujućim tiražima.

U svom životnom i stvaralačkom hodu  dokumentovano je rekonstruisao istorijsku vertikalu Srbije i srpskog naroda u nastojanju da očuva, profiliše i modernizuje svoje istorijsko biće.

Osim romana, koji su dostizali velike tiraže, i prevođeni na mnoge jezike, Dobrica Ćosić je – na nekoj vrsti paralelnog razboja – ostavio čitave tomove tzv. nefikcijske proze, bez koje se ne može ispisati precizna kulturna i politička istorija njegove i naše epohe. I iz ovih, delom neknjiževnih, a delom publicističko-esejističkih rodova i vrsta, jasno se čita kritička pozicija, izvesna distanca i doslednost pisca i javnog radnika, koji nije mogao da ćuti pred otvorenim pitanjima, problemima i procesima u društvu – bilo da se nalazio u vlasti bilo u opoziciji, u socijalizmu ili postsocijalizmu.

Nema nikakve sumnje da će Ćosićevo delo još zadugo biti predmet proučavanja i osporavanja, pošto je prirodno da ono stalno bude otvoreno za drukčija, nova čitanja i tumačenja.