PAKAO NEŽIDERA PROŠLI MILUTIN MILANKOVIć, SIMA PANDUROVIĆ, JELISAVETA NAČIĆ: Odbor Vlade položio vence na mestu logora iz Prvog rata
U OKVIRU obeležavanja 79 godina od oslobođenja logora Mauthauzen, državna delegacija Odbora Vlade za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, po prvi put odala je poštu i položila vence na spomenik stradalima u bivšem logoru u mestu Nežider, u neposrednoj blizini Beča.
Ministarstvo za rad
Zalaganjem Ambasade Srbije u Austriji otkriven je i uređen spomenik posvećen internircima umrlim između 1914. i 1918. godine, u logoru gde su vladali zverski uslovi. Kroz ovaj logor prošlo je 14.500 srpskih i crnogorskih žitelja, umrlo je njih 9.700, a spasilo se 4.800.
Krajem leta 1914. godine osnovan je logor Nežider koji je za cilj imao masovno uništenje Srba. Upravo ovde je bio zatočen veliki deo srpske intelektualne elite, između ostalih pesnik Sima Pandurović, naučnik Milutin Milanković (odveden 21.10.1914), novinar Krsta Cicvarić, slikar Marko Murat, arhitekta Jovan Ilkić, Jelisaveta Načić - prva žena arhitekta u Srbiji, gospođa Binički sa dvoje dece, dr Milorad Nedeljković... Ovde Nežidersu bili novinari, književnici, pesnici, glumci, profesori, učitelji, narodni poslanici, advokati, sudije, lekari itd. Apsolutno svi iz intelektualne elite su iskusili nežidersko grotlo pakla.
Dobijali su i nosili oznaku W. Prema navodima Arčibalda Rajsa, u Nežideru je bilo 160 sveštenika. Baraka u kojoj su oni boravili zvala se "popovska baraka". Logor Nežider je prestao sa radom 31. oktobra 1918.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obnovilo je 2008. godine spomen-ploču stradalima, njih 174 sa područja bivše Jugoslavije, u nacističkom logoru smrti u gradu Melk, podlogoru Mauthauzena, gde su dovoženi i spaljivani u krematorijumu.
Veliki broj Jugoslovena, većina sa područja Srbije, odveden je između 1941. i 1945. u Mauthauzen, da bi posle selekcije na one koje bi trebalo odmah likvidirati i one koji mogu da posluže kao radnici, mahom u podzemnim fabrikama naoružanja i vojne opreme, bili upućivani u podlogore, poput Melka. Nehumani uslovi života, fizičko i psihičko nasilje, uskraćivanje hrane i drugi oblici zlostavljanja - bili su osnovna karakteristika boravka zatočenika u tom logoru.
Državnim ceremonijama u Republici Austriji prisustvovali su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, predstavnici Ambasade Srbije, kadeti Vojne akademije iz Beograda, predstavnici i studenti Kriminalističko-policijskog univerziteta, predstavnici Udruženja logoraša Mauthauzen i drugih boračkih udruženja i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i srpske dijaspore koji žive u Austriji.