SRPSKE TAPIJE SU NA KOSOVU: Snažna vaskršnja poruka vladike Justina - i samo jedan Srbin na KiM neće biti manjina

Od trenutaka najvećeg beznađa na krstu, kada je Gospod Isus Hristos bio od svih ostavljen, kada je u očima drugih bio posramljen i prezren, neće mnogo proći, on će pokazati svoje pravo lice, da je Bog ljubavi i života koji pobeđuje svako zlo, smrt i demone. Upravo kroz Vaskrs mi Hrišćani crpimo snagu i krepimo se u tom prazniku nad praznicima, za sve ono što se dešava s nama, i oko nas.

Tako u razgovoru za vaskršnji broj "Večernjih novosti" zbori Njegovo preosveštenstvo vladika zapadnoevropski Justin (Jeremić), ističući da je upravo vaskrsnuće put da se uzgignemo iznad svih nevolja i nedaća:

- To je i glavni smisao, da posle krsta uvek sledi vaskresenje, da posle goltoge uvek dolazi radost života, i da ljudi nikada ne treba da gube nadu. U današnje vreme, kada su dominantni beznađe, strah i strepnja, mnoge pretnje raznih vrsta, upravo to je poruka koju Hristos želi da nam uputi, da veruje u čoveka, u dobro, u život. Od nas se samo traži da prihvatimo veru i da mu predamo poverenje. Možda se nekima ta poruka koju crkva već vekovima, od Hristovog vaskrsenja do danas propoveda, a koja je temelj njenog postojanja, možda učini slabom i nedovoljnom. Vreme demantuje takve skeptike. To je poruka i u današnje ludo vreme, kada besne ratovi, kada je svaki novi dan pun neizvesnosti, da svaki čovek treba da krene od sebe i da se menja, da podesi svoje životne frekvencije na te talasne dužine, Hristove. Vakrslog, ali i onog koji je na krstu.

• To je i najsnažnija poruka koju hrišćanstvo već vekovima upečatljivo šalje svetu?

- Ona je potpuna alternativa ovom svetu koji je sav u materijalnom, dopadljivom, ograničenom, zemaljskom, telesnom, ljudskom. Mi se kroz ove praznike uzdižemo iznad svih mogućih logika i granica i pokazujemo da naša snaga izvire iz divne paskvalne noći u kojoj je Hristos pobedio smrt. Kroz taj veličanstveni događaj pokazao je da je Bog koji je došao na ovaj svet da nam daruje život. Ne treba ovaj život, ovde, na zemlji, da smatramo ni kao robiju, ni kao osudu, ni kao nešto što treba da se preživi, nego da ga živimo uvek crpeći energiju, snagu i ispiraciju u Jevanđelju Hristovom, u onome što je on govorio i kako je živeo i što nam je ostavio u amanet.

• Šta biste poželi pravoslavnim vernicima na ovaj veliki praznik?

- Da se ne ničega ne plaše. Dobro će pobediti. Posle svake tame dolazi svetlo jutro. Pred svitanje i jeste najtamnije, kao što je i danas u ovome svetu. 

• Kakvi mi Srbi treba da budemo prema sebi, i drugima, susedima, i kao pojedinci, i kao nacija?

- Kao i uvek, kriterijum našeg postojanja i bića jeste, i trebalo bi da bude, Jevanđelje Hristovo koje kaže da je sav zakon u dvema zapovestima, a to su ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i bližnjega svoga kao samoga sebe. Često zaboravljamo da volimo sami sebe. Ne u smislu egocentrizma i samodovoljnosti, već da sebe prihvatimo i zavolimo. Mi smo narod koji ima čime i da se ponosi, i šta da voli, i šta da čuva. 

• Kako očuvati kosovsko nasleđe?

- Čuvati kosovsko nasleđe je naš zavet i amanet. Čuvati Kosovo ne znači sačuvati samo teritoriju, nego i sve ono što Kosovo, kao takvo, ne, dakle, samo kao geografski pojam, nosi u sebi. Pre svega, da ga čuvamo u svome srcu i da nikada ne napustimo kosovski zavet i kosovske ideale. Dokle god je ono u našim srcima i dokle god mi budemo čuvali taj zavet kosovski, da je zemaljsko zamalena, a nebesko uvek i doveka, i da to bude orijentir našeg života, onda ćemo ga povratiti i u fizičkom smislu. Dokle god jedan Srbin tamo bude, on neće biti manjina. Tamo su tapije našeg postojanja, Pećka patrijaršija, mošti Svetog Stefana Dečanskog, mnogih arhiepiskopa srpskih. 

• Treba li nam više jedinstva i manje svađe među nama?

- Uvek, Srbima pogotovo, a zato i jeste ona krilatica "Samo sloga Srbina spasava", tako istinita i tako neophodna i danas.

DUBOKA VERA U RASEJANjU

Ljudi treba da znaju da se, hvala Bogu, u rasejanju, gde Srbi žive, pravoslavna vera čuva kao zenica oka. Nekada možda i nismo svesni koliko su oni koji su van matice i otadžbine, na drugačiji, dubok, konkretan način povezani sa crkvom i verom. I to doprinosi našem bogatstvu.