OBIČAJI ZA VASKRS NOSE JAKU SIMBOLIKU: Žena pričešćuje porodicu, daje novac i jaje

Simbolika ovog običaja od starina predstavljala pričešće, koje je obavljala domaćica. Ona je dan ranije umesila hleb, a parčence zagrize onaj koji skače preko praga - to je bila nafora. Onda ga jajetom iz činije protrlja po obrazima i čelu da bude rumen i zdrav, pa poprska vodom sa zdravcem i biljem. Nije svako selo imalo sveštenika i crkvu, pa je domaćica preuzimala tu ulogu i kroz ovaj obred pričešćivala članove porodice.

Najveći hrišćanski praznik Vaskrs crkva praznuje još od drugog veka, a bojenje jaja koje simbolizuje ovaj praznik, prihvatila je tek u 12. veku. Narod u Srbiji počeo je s običajem bojenja jaja tek u 16. veku. Nekada se ovaj praznik proslavljao dosta skromno, a u narodu se govorilo da je "najsiromašniji" jer se proslavlja u vreme ranog proleća kada su se domaće zalihe potrošile.

Vaskrs je praznik koji se najviše raspoznaje po crvenom jajetu. Ono je univerzalni simbol, jer iz njega nastaje život. Nažalost, neki običaji koji se se vezivali za ovaj praznik, danas su samo uspomena.

Posle uskršnjeg ručka nekada je bio običaj da cela porodica, svečano obučena, prošeta gradom i svrati na kafu i piće u neku gradsku kafanu. Slanje pismenih čestitki za Vaskrs, deo je srpske građanske tradicije.

Skromnost je ranije bila smisao najvećeg hrišćanskog praznika, koji je poslednjih godina komercijalizovan, što je došlo sa Zapada. Ranije se samo čestitao praznik i darivalo jaje, a danas se otišlo mnogo dalje za protestantskom, potrošačkom logikom. Danas se kupuju razni pokloni, izmišlja se svašta, poput uskršnjih zeka koji nemaju simboliku u Vaskrsu, a uobičajilo se i da na trpezi treba da bude i neko jelo od jagnjetine.

BONUS VIDEO: Porodice stradalih u Malom Orašju i Duboni na mestu masovnog ubistva