USKORO KONKURS ZA MEMORIJALNI CENTAR, POTPISIVANJE PETICIJE ZA DAN SEĆANJA: Program obeležavanja prve godišnjice masovnog ubistva u "Ribnikaru"

Dok su na video-bimu emitovane slike stradale dece ona je pozvala građane da prođu pored instalacije u Kralja Milutina 10, polože cveće, zapale sveće, iskažu tugu i odaju počast žrtvama.

- A zatim neka dođu do Tašmajdana, do Foruma, kod spomenika Desanki Maksimović, gde će članovi Multidisciplinarnog tima tokom dana razgovarati sa njima i razmeniti misli i ideje kako se sećamo 3. maja prošle godine, šta ćemo uraditi u budućnosti, šta ćemo uraditi vezano za Memorijalni centar. Želimo da pokrenemo diskusiju na ovu važnu temu i govorimo o kulturi sećanja. Pozivam vas i da potpišete peticiju da se 3. i 4. maj proglase Danom sećanja na žrtve svih masovnih ubistava. Važno je da danas i sutra dostojanstveno odamo počast svim žrtvama u Beogradu, Maloj Duboni i Orašju - kazala je Nikolić.

Psiholog prof. dr Aleksandar Baucal, takođe član Multidisciplinarnog tima, objasnio je da je Forum organizovan jer u toku prethodne godine nismo posvetili dovoljno pažnje pitanjima koja nas i dalje muče - zašto nam se desilo ova tragedija, kakve su njene posledice i, najvažnije, šta treba da promenimo da nam se ovakve stvari u budućnosti ne bi dešavale ili bar da se smanji verovatnoća da se one dese.

- Forum je zamišljen kao zajednički prostor za razgovor građana sa članovima Multidisciplinarnog tima, samih sa sobom ili sa prijateljima sa kojima dođu, a sve poruke i predloge koje imaju mogu da ostave u zelenoj kutiji. Ideje koje budemo u njoj našli ostaće kao deo budućeg Memorijalnog centra. Kutija će biti postavljena ne samo u toku dana, već i cele sledeće nedelje. Građani mogu na internetu da pronađu i link i potpišu peticiju da se ustanovi Dan sećanja - kazao je Baucal.

Arhitekta Bratislav Tošković iz Multidisciplinarnog tima objasnio je dalje korake koji će biti preduzeti u vezi sa uspostavljanjem memorijalnog centra.

- Uspeli smo da organizujemo dan komemoracije, koji omogućava da se na dostojanstven način oda pošta ubijenoj deci. Deo tog komemorativnog koncepta je umetničko-prostorna instalacija u Ulici kralja Milutina 10. Želeli smo da ostvarimo uslove da se na artikulisan način može doći, odati pošta, položiti cveće, upaliti sveća, upisati se u knjigu sećanja. Tema nas je uvukla u emotivni vrtlog, pa smo počeli da razmišljamo kako da dodamo mnoga simbolična značenja svemu ovome. To nije samo mesto gde se polaže cveće i gde se sećamo žrtava, već je jedna bolna tačka u gradu, koja će tu ostati sve dok Memorijalni centar ne dobije svoju fizionomiju. On kreće upravo od Foruma, gde želimo da uspostavimo veoma širok dijalog oko osmišljavanja centra, da bi iz dijaloga mogla da se otelotvori arhitektura - kazao je Tošković.

U ovom trenutku još se ne zna kako će izgledati memorijalni centar, kao ni gde će on biti lociran - u školi ili na drugom mestu. Tošković je najavio međunarodni arhitektonski konkurs:

- Očekujemo da će pristići 200 fantastičnih ideja od kojih ćemo odabrati npr. pet, pa ćemo sa tim autorima raditi kroz radionice ili ćemo im dati smernice kako bismo želeli da izoštre ideje da bismo izabrali konačni rad. Ceo proces oko konkursa bi mogao da traje oko dve godine. Ukoliko memorijalni centar bude u školi, onda će taj deo biti jedinstvena ambijentalna celina, a škola će dobiti mnogo bolje uslove za rad. U školama se uzgaja naša budućnost, a u ovoj školi, osim što se sećamo dece koja su ubijena, gledamo i u budućnost. Memorijalni centar je neka vrsta kabineta, učionice za kulturu sećanja, mesto za odrastanje ne samo dece, već i društva - pojasnio je Tošković.