FELJTON - MEDICINSKA POMOĆ ZA SRBIJU OD ČETRDESET MILIONA DOLARA: Srpski narodni savez organizovao demonstracije pred Belom kućom i širom SAD

Aleksandar Saša Petrov

30. 04. 2024. u 18:00

U OVIM poslednjim ratovima na kraju veka, kada su se Srbi borili za svoja prava, za slobodu i opstanak u svojima kućama, u Krajini, u Dalmaciji, u Bosni, u Hercegovini, američki Srbi su stajali uz svoju braću i svoje sestre. I pomagali im šaljući preko Srpske pravoslavne crkve humanitarnu pomoć, a preko svojih novina širili su istinu o srpskom narodu u tim zemljama. Srpski narodni savez i njegov "Amerikanski Srbobran", uz pomoć i blagoslov naše Crkve, prednjačio je u odbrani srpskog naroda.

Foto: Arhiv Srpske pravoslavne crkve

Vaš zadatak je ovog puta bio možda još teži nego ranije jer Amerika nije bila više srpski saveznik. Štaviše, američka štampa koja je u ranijim ratovima pisala i istinu o Srbima i slavila ih kao narod herojske prošlosti i herojske sadašnjosti, svrstala se na stranu srpskih neprijatelja. I to onih sa kojima je Amerika ratovala u ranija dva svetska rata. Vas, američke Srbe, a naročito vas, članove Srpskog narodnog saveza, nije to pokolebalo. Organizovali ste demonstracije pred Belom kućom i širom Amerike, pisali ste pisma senatorima, kongresmenima, američkim novinama i televizijskim stanicama, stvarali nove srpske organizacije, obnavljali i jačali stare, proslavljene u mnogim bitkama za dobro srpskog naroda tokom ovog žestokog veka.

I za to sam vam ja, novodošavši u Ameriku i skorašnji član Srpskog narodnog saveza, zahvalan iz dubine srca. I odajem vam poštu u ime svih onih desetina i desetine hiljada Srba koji su tokom ove decenije stigli u Ameriku. I koji tek treba da postanu članovi Srpskog narodnog saveza.

A sada ću ukazati na primer jednog člana Srpskog narodnog saveza, koji je došao u Ameriku pre nekih četvrt veka. Postao je Amerikanac i ostao Srbin. Drugim rečima - on je danas američki Srbin. U njegovom liku je oličenje onoga što je Srpski narodni savez bio u svojim slavnim danima, što je u svojim najboljim trenucima bio tokom poslednje decenije ovog veka i što bi trebalo da bude u veku na čijem se pragu sada nalazimo.

Njegovo ime je dr Nenad Janićijević. On je delegat ove konvencije iz Pitsburga. Rečeno sasvim ukratko, ovaj sveštenički sin iz Vranova, pored Smedereva, diplomirani lekar Beogradskog univerziteta, američki specijalista za urgentnu medicinu i vlasnik dve poliklinike za porodičnu praksu u Pitsburgu, predsednik medicinskog odbora Fonda za Humanitarnu pomoć Istočnoameričke eparhije SPC u Americi, prikupio je pomoć u lekovima i medicinskoj opremi vrednu nekih četrdeset miliona dolara. Nijedan Srbin u svetu i nijedna srpska organizacija širom ovog globusa nije učinila više na planu humanitarne pomoći. Na konkursu 1998. za najveće zasluge na tom polju, dodeljivana je nagrada vredna četrdeset hiljada dolara. Dr Janićijević je nije dobio. Završio je kao drugi, ispred stotine pojedinaca i mnogih organizacija. Ispred njega je bio Njegova svetost, patrijarh srpski Pavle. Kakva čast biti drugi kada je prvi Njegova svetost...

Foto: Arhiv Srpske pravoslavne crkve

 

Drugi razlog što izlazim pred vas je da kažem nešto o ovom poslednjem, ovogodišnjem ratu. I to je bio svetski rat. Bio je treći svetski rat. Amerika, koja je stajala na čelu devetnaest zemalja u ratu protiv Srbije, poriče naravno da je to uopšte bio rat, a kamoli svetski rat. Bio je to rat i bio je globalnih razmera. Zato su i štete nanete jednoj maloj zemlji bile ogromnih razmera. Ja ću vam sada saopštiti najnovije podatke o razmerama te tragedije, tog uništavanja Srbije, tih žrtava srpskog naroda.

Tokom više od dva i po meseca, ili tokom 78 dana, svakodnevno, tokom 24 sata, više od 1000 najmodernijih ratnih aviona bombardovalo je celokupnu jugoslovensku teritoriju.
I na toj teritoriji sve što se na njoj nalazilo: civilno stanovništvo, a ne samo vojnike, bolnice i škole, religijske, kulturne i istorijske spomenike, sve najvažnije ekonomske objekte, sve izvore energije i sve vidove transporta, drumove i železničke pruge, mostove i sredstva transporta, vozove i autobuse, privatna kola i traktore, sve što se kreće na točkovima i što ima krila, sve što je bitno za život naroda, od čega zavisi njegov opstanak a ne samo vojne ciljeve.

Rušilačka moć koja se okomila na Jugoslaviju od 24. marta do 8. juna 1999. nekoliko je puta bila veća od atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki.

NATO je izvršio preko 35.000 vazdušnih napada na Jugoslaviju. Bilo je lansirano preko 10.000 raketa i bačeno preko 79.000 tona eksploziva, uključujući 152 kontejnera sa 35.450 kasetnih bombi, termo-vizuelnih i grafitnih bombi koje su zabranjene međunarodnim konvencijama.

Za vreme tih napada nekoliko hiljada civila je ubijeno i više od 6.000 civila zadobilo je teške telesne povrede, od kojih će mnogi postati trajni invalidi. Deca predstavljaju 30% žrtava. Oko 300.000 dece, ili 10% od sve dece u Jugoslaviji, doživelo je žestoke psihičke traume, koje zahtevaju dalje lečenje i negu.

Više od 20 univerzitetskih zgrada, šest koledža, 40 viših, 300 nižih škola, zajedno sa desetinama centara za stalni boravak studenata ili dnevni boravak predškolske dece, bilo je oštećeno ili uništeno.

ORGANIZATOR DEMONSTRACIJA

DOKTOR  Nenad Janićijević  je osnivač i predsednik prve organizacije stvorene za širenje istine o Srbima, Američko-srpskog informativnog centra. Organizator je prvih srpskih demonstracija, održanih još 1991. u Pitsburgu. Učestvvao je na svim demonstracijama koje su Srbi održavali ispred Bele kuće, pomažući i materijalno da učesnici odlaze u Vašington. Nije bilo godine da nije i lično odlazio u Beograd, da lično prati pošiljke pomoći koje je prikupljao, da posećuje bolnice, da teši ranjenike i da im pruža novčanu pomoć. Poslao je i medicinske knjige u Beograd, milionske vrednosti.

Oštećeno je ili uništeno 66 mostova, 23 železničke pruge i stanica, 16 puteva, 13 aerodroma, 23 rafinerije i stovarišta, 33 bolnice i zdravstvenih ustanova, 44 radio i TV transmitora i tornjeva. Uza sve to i fabrike, toplane, vodovodne instalacije, javne zgrade, zgrade za stanovanje...

Oštećeno je 58 srednjovekovnih manastira, hramova, crkava, zaštićenih od strane Uneska. - 15 muzeja i kulturno-istorijskih institucija je takođe pogođeno, uz ogromne i nenadoknadive štete;  - 600.000 radnika ostalo je bez posla; - 2.500.000 ljudi ostalo je bez sredstava za život. Ukupna šteta je oko 100 milijardi dolara.

Kosovo je napustilo 180.000 Srba posle dolaska KFOR-a, koji je trebalo za obezbedi  multinacionalni život na Kosovu. Sva obećanja NATO i administracije Bila Klintona o zaštiti srpskog naroda na Kosovu su izneverena.

Kakva je naša dužnost pred ogromnim razmerama ove katastrofe? Hoće li se Srpski narodni savez ponašati kao da se ništa nije desilo? Ili će Srpski narodni savez i danas postupati onako kako je uvek činio u svojoj slavnoj prošlosti?

Amerika, koja je stajala na čelu 19 zemalja u ratu protiv Srbije, poriče da je to bio rat

Treći razlog što vam se večeras obraćam tiče se budućnosti našeg Srpskog narodnog saveza na pragu novog veka.

Ma koliko da se kraj ovog veka razlikuje od njegovog početka, siguran sam da moramo i ubuduće da nastavimo da se borimo za ostvarenje onih velikih ciljeva koje su nam zaveštali osnivači Srpskog narodnog saveza.

Srpski narodni savez nije osnovan kao komercijalno osiguravajuće društvo. Nije to bio u prošlosti nije to ni danas. Srpski narodni savez obezbeđuje svojim članovima zaštitu u vidu životnog osiguranja i nudi im planove za penziju, ali mi smo bratsko dobrotvorno društvo koje ne radi da bi ostvarivalo dobit.

Savez je tokom svog skoro stogodišnjeg postojanja i delovanja učinio za svoje članove i za celokupno srpstvo na američkom kontinentu neuporedivo više nego što je to moglo da učini bilo koje komercijalno osiguravajuće društvo. Zahvaljujući Srpskom narodnom savezu, kao i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, vi ste i na kraju ovog veka ono što su vaši preci bili na njegovom početku: kao što reče vladika Mitrofan, mi smo i danas i ovde deca Svetoga Save. A nismo zaboravili ni Svetog kneza Lazara ni svetog junaka Miloša Obilića.

U PETAK: JOSIP BROZ U DOSLUHU SA AMERČKIM ISTORIČAREM

Pogledajte više