BORAC PROTIV USTAŠA U VRHU NDH: Ko je bio general August Marić, prvi načelnik generalštaba domobranskih formacija

Ovo je napisao i potpisao posle rata tadašnji pomoćnik ministra inostranih poslova Vladimir Velebit.

August Marić bio je jedna od najintrigantnijih ličnosti u NDH, jedno vreme prvi čovek generalštaba hrvatskih domobrana, koji je za dlaku, baš kao i njegova žena Marija, izbegao deportaciju u Jasenovac. Do danas je ostalo nejasno da li je bio komunistički špijun u vrhu NDH, ili nemački čovek, defakto blizak glavnom predstavniku Rajha u ratnoj Hrvatskoj - generalu Glezu fon Horstenauu, svom kolegi sa školovanja.

Za Marića retko ko danas zna i verovatno bi tako i ostalo da ga nije pomenuo najpoznatiji ovdašnji špijun za vreme Drugog svetskog rata Vladimir Vauhnik, vojni ataše u jugoslovenskom poslanstvu u Berlinu, koji je prvi javio da će Jugoslavija biti napadnuta 6. aprila, kao i da će Hitler napasti SSSR, u svojim memoarima "Među izdajnicima, špijunima i junacima". Vauhnik piše o "hodniku Marićevog stana, uvek punom Srba i Jevreja, koji su tražili pomoć".

Vauhnik, nakon što ga je Gestapo uhapsio i ucenio da ode u Zagreb i pomogne NDH da formira vojsku, zahvaljujući Marićevoj ženi nalazi stan blizu njihovog, tako da je bio čest gost u kući. Svojim očima je video da je ta žena ne samo primala srpske i jevrejske porodice, već je i progonjenima obezbeđivala sigurna utočišta. Prema njegovim tvrdnjama, Marićevi su uspeli da spasu na stotine Srba i Jevreja, sve dok ih ustaše nisu uhapsile.

August Karlo Milutin Marić, rođen u Goraždu, u Bosni, 1885. godine. Njegov otac Adalbert radio je kao visoki činovnik u različitim delovima Bosne i Hercegovine. Majka Mileva, Srpkinja sa Banije, rođena u porodici Pokrajac, završila je srpsku učiteljsku školu.

August Marić je karijeru započeo u austrougarskoj vojsci, da bi posle Prvog svetskog rata bio jedan od prvih hrvatskih oficira primljenih u vojsku nove zajedničke države. Posle službovanja po raznim mestima, krajem 1939, kao brigadni general biva premešten u Zagreb, postaje zapovednik Savske divizijske oblasti i unapređen u čin divizijskog generala. Tako će dočekati rat i slom države. Nakratko će biti uhapšen, pa pušten i postavljen na mesto načelnika generalštaba hrvatskih domobrana, u maju 1941. On se prihvata gušenja ustanka na samom početku, međutim oštro se protivi ustaškim divljanjima i zalaže za politički dogovor. Čak će predložiti Paveliću memorandum, koji bi garantovao ravnopravnost građana bez obzira na veru, jer će to "smiriti zemlju od ustanka". Ovo je, naravno, odbijeno.

Zbog stavova, ustaše smenjuju Marića u septembru 1941. i ubrzo će biti uhapšen.

- Govoreći o Augustu Mariću kao svom velikom dobrotvoru u zagrebačkom periodu, Vauhnik navodi da je on zbog "mekog" odnosa prema partizanskim ustanicima smenjen i jedva izbegao egzekuciju od ustaša - kaže pisac Vladimir Petrović, koji je priredio nedavno objavljene Vauhnikove memoare. - Marića, zapravo, spasava Glez fon Horstenau i to kao hrvatskog oficira koji predstavlja umereniju stranu, koja bi u nekom trenutku mogla da preuzme vlast umesto ustaške vrhuške, ogrezle u zločinima. Horstenau će i kasnije štititi Marića, omogućujući mu da spas pronađe u Beču, gde će boraviti do jeseni 1943. Nakon povratka u Hrvatsku Marić je uhapšen, ali opet pušten na intervenciju Nemaca. Ustaše će ga sve do kraja rata držati pod posebnom prismotrom. Nakon završetka rata odlučuje da ostane u Jugoslaviji. Kratko vreme je proveo u pritvoru, a baš u tim mesecima preminula je supruga Marija. Prihvaćen je od novih vlasti, toliko da dobija stan u Zagrebu. Ostaće zabeleženo da je ulazio u sukobe sa Zagrepčanima zbog njihovog ponašanja za vreme rata. Učestvovaće i kao krunski svedok na suđenjima ustašama, posebno Slavku Kvaterniku.

Sudbinom Augusta Marića bavio se i istoričar dr Mile Bjelajac, u okviru knjige "Jugoslovensko iskustvo sa multietničkom armijom 1918-1991". On podseća da Marićevo ime već od avgusta 1941. možemo videti u prijavama koje protiv njega podnose ustaše. Npr. Mile Iveković optužuje ga da nije hteo ustašama da pruži vojnu pomoć u slamanju ustanika kod Kulen Vakufa, da je zabranio da se koristi artiljerija protiv sela i izdao nalog da ne smeju da streljaju bilo koga "od tih četničko-komunističkih bandita".

- Kada je, u januaru 1942, pripreman sudski proces protiv tada već bivšeg generala Marića, nabrojano je 13 tačaka koje su ga teretile, od čega se pet odnosilo na direktne veze sa komunistima. Navode se iskazi Slavka Brkljačića, člana CK, kod koga je bila cedulja za dizanje "crvene pomoći" kod "Bate", sa potpisom "podmaršal", a "podmaršal" je navodno bio Marić. Stavljeno mu je na teret i da je intervenisao za dr Hinka Levija, Jevreja i komunistu, kod koga su održavani tajni sastanci, zatim da je njegova žena slala pakete srpskim generalima u zarobljeništvu, kao i odnosi sa pukovnikom Vauhnikom - kaže Bjelajac za "Novosti".

Ustaška nadzorna služba je ispitivala i glasine po kojima je Marić pomagao ustanike oružjem, kao i da je od pojedinih osoba tražio da u Srbiju prenesu poverljive spise. On i Marija su uhapšeni u januaru 1942. i osuđeni na tri godine zatočenja u Jasenovcu. Marija je osuđena i zato što je bila u "bliskim odnosima s osobama srpske nacionalnosti", a Marić je optužen da se za vreme Kraljevine Jugoslavije isticao "srbovanjem" i da je imao prisne veze s masonom Lujom Harazinom, bivšim zastupnikom nemačkog "Krupa" u Beogradu.

Tri meseca je proveo u zatvoru na Savskoj cesti, da bi na intervenciju Horstenaua bio ne samo oslobođen, već je Vrhovni domobranski sud zaključio da je prethodni postupak protiv njega bio pun nepravilnosti. Međutim, kada je Horstenau, krajem 1944, zbog sukoba s Pavelićem napustio Zagreb, i Marić je izgubio uticajnog zaštitnika i do kraja rata opet bio pod prismotrom. U leto 1945. pritvoren je i saslušavan, ali su nove vlasti zaključile da je Marić u više navrata sprečio ratne operacije uperene protiv odreda Narodnooslobodilačke vojske i da je kao pristalica i saradnik NOP bio proganjan i zatvaran. Stekao je pravo na penziju, a priznat mu je i invaliditet iz Prvog svetskog rata. Sa bivšim domobranskom generalom Ivanom Prpićem svedočio je 1947. na suđenju protiv visokih funkcionera NDH, među kojima je bio i Slavko Kvaternik. Umro je 1957. u Zagrebu.

Stalno u klinču sa ustašama

HRVATSKI istoričar Nikica Barić takođe se bavio Marićevim likom. Iako kritičan, on ipak navodi niz detalja iz kojih se vidi da je stalno dolazio u "klinč" sa ustašama. Na jednom sastanku visokih vojnih komandanata NDH sa Pavelićem čak je predlagao da se raspuste "divlje ustaše". Kvaterniku se žalio da ustaše unište sve što domobrani postignu, a kao primer je naveo pukovnika Stjepana Neubergera, koji je u Bosanskom Novom i Krupi uzeo taoce i obećao da će ih sledećeg dana pustiti kućama ako okolina ostane mirna. To je uspelo u Bosanskom Novom, ali u Krupi su ustaše taoce poklale i Neuberger je njihove leševe video u Uni. Marić traži da se mirnom stanovništvu na pobunjenim područjima garantuju život i imovina.