PUCNJI MOGU DA UBIJU LJUDE, ALI NE I SEĆANJE: Potresni momenti parastosa žrtvama masovnog ubistva U Malom Orašju i Duboni

Ovde smo danas da tugujemo bez naših Lazara, Nemanje, Nikole, Marka, Aleksandra, Petra. Njihov put prekinut je nečijom stranputicom, njihova pesma bezumnim pucnjima, radost kuknjavom i plačem koji neće prestati dok se pamti i pripoveda o tom kobnom danu.

Ovo su reči iz besede sveštenika koji je služio godišnji parastos u Ravnom Gaju, na mestu gde je 4. maja prošle godine, u bezumnom činu, Uroš Blažić zaustavio živote šestorice mladića.

Neutešni roditelji, braća i sestre, porodice i meštani palili su sveće i položili cveće i vence na spomenik žrtvama na kome su uklesani stihovi, slike mladića i datumi rođenja. Na njihovim crnim majicama slike najmilijih, datum smrti i poruka "Živite". Samo cvrkut ptica, plač i jecaji odzvanjali su juče stratištem tokom pomena.

- Najdraži naši, okupili smo se ovde onako kako se nismo nadali da ćemo se ikada okupiti. Nadali smo se svadbama i veseljima, muzici i krštenjima, a ne ovolikoj tuzi. Neće vas roditelji dočekati da vas pitaju da li ste umorni, gladni i da li vas nešto boli. Iza vas ostaće naša sećanja. Bićete zauvek mladi, bezbrižni i srećni, prepuni života. Bili smo blagosloveni vašim kratkim životima koji su postali besmrtni. Pucnji mogu ubiti čoveka, ali ne i sećanje na vas. Vaši roditelji ne mogu biti utešeni, niti iko od nas ima reči kojima se mogu utešiti. Ovde smo uz njih, jer ljudi u ovakvom trenutku postaju ljudi. U srcima roditelja ostaće neizbrisiva nada da ćete se odnekud pojaviti, i to će im davati snagu da nastave da žive. To će im biti zemaljska nada, a ona druga koju smo vaskrsenjem dobili, štitiće nas od smrti do novog susreta sa vama - besedio je sveštenik hrama Svetog apostola Vartolomeja.

Uroš Blažić je 4. maja, bez ikakvog povoda, u Malom Orašju oduzeo život šestorici momaka. Ubio je Marka Mitrovića (18), Aleksandra Mitrovića (17), Nikolu Milića (15), Lazara Milovanovića (20) i Nemanju Stevanovića (21), koje je usmrtio na licu mesta, dok je posle pedeset dana teške borbe u bolnici, od teških rana, preminuo Petar Mitrović (25).

Na mestu gde su mladići mučki ubijeni dok su slavili Đurđevdan, osim spomenika, izgrađena je i kapelica za sveće, popločana je staza, ograđen prostor i postavljene klupe. Posađeno je šest čempresa u znak sećanja i kao simbol Hristove pobede nad smrću.
Godišnji parastos, koji se zbog Vaskrsa koji je 5. maja daje nedelju dana ranije, služen je u Crkvi Svetog apostola Vartolomeja u Malom Orašju, a potom i na groblju.

Posle krvavog pohoda u Malom Orašju, u susednoj Duboni, Blažić je ubio brata i sestru Milana (21) i Kristinu Panić (19) i Dalibora Todorovića (25). Godišnji parastos služen je u subotu ujutru u Duboni u Crkvi Prepodobnog Simeona Stolpnika, i na grobljima gde su sahranjeni Milan i Kristina Panić i Dalibor Todorović.

Na godišnjicu devetostrukog ubistva, u Ravnom Gaju biće održan komemorativni skup, prikazan dokumentarni film o ubijenima, i odigran memorijalnih turnir u fudbalu.
Hicima iz "kalašnjikova" i iz vozila u pokretu, Uroš Blažić (21) usmrtio je devetoro ljudi, a teško i lakše ranio njih 12. Naoružan automatskom puškom i municijom, Blažić je, oko 21.45 izašao iz svoje kuće u selu Šepšin. Nekoliko kilometara dalje, u Malom Orašju, pažnju su mu privukli logorska vatra i žamor. Zaustavio je kola i krenuo na fudbalsko igralište na kom je goreo plamen, a okolo su sedeli mladići.

Oni zbog mraka nisu videli da je on naoružan i pozvali su ga da im se pridruži i sa njima popije pivo. Zbog Dana žalosti, proglašenog zbog ubistva đaka na Vračaru, mladići su odlučili da ranije obeleže Đurđevdan, posebno jer se jednom od njih rodilo dvoje rođaka. U miru i tišini. Kako im se, međutim, Blažić približio, odmah je počeo da puca. U stravičnom pokolju, pokraj logorske vatre, ostalo je pet mladih tela. Na licu mesta ubijeni su Lazar Milovanović (20), njegov prezimenjak Aleksandar (15), Marko Mitrović (18), Nemanja Stevanović (21) i Nikola Milić (15). Petar Mitrović (25) preminuo je posle pedeset dana borbe za život. Svi su se od detinjstva družili i odrasli u Malom Orašju. Tu su ih i pokosili rafali.

Kada je pobio mladiće, zaputio se ka selu Dubona. U jednom trenutku, pod uličnom svetiljkom, ugledao je četvoro ljudi kako popravljaju ogradu. Opet je zaustavio kola i sa "kalašnjikovom" u ruci izašao napolje. Bez reči je krenuo da puca po njima. Padali su kao snoplje. Sva četvorica muškaraca su zadobila teške povrede. Ni tu se nije zaustavio. U centru Dubone, na lokalnom igralištu čuo je graju.

- Ovog puta nije ni izašao iz vozila. Sišao je sa puta i zaustavio se u blizini. Onda je cev automata gurnuo kroz prozor i zapucao. Prvi metak, kako se sumnja, pogodio je Kristinu Panić, koja je sedela na klupi pored igrališta. Tu je bio i njen prijatelj Dalibor Todorović (25), koga je, kao i devojku, presekao smrtonosni rafal. U blizini je bio njen dve godine stariji brat Milan Panić, koji je, kada je video šta se događa, potrčao ka napadaču. Blažić je tada otvorio vatru i ubio ovog mladog policajca. Kada je Milan pao, zločinac je nastavio paljbu. Meci su fijukali na sve strane. Ranio je još nekoliko osoba.